Ne želim biti partibrejker, ali mi se čini da se ovde radi o ideji koja se rodila iz revolta prilikom korištenja nekog od romobila. Nešto je crklo više od x puta i onda je bilo "e sad ću ja da napravim bolji romobil i da pokažem kako to treba da se radi".
Nemam nikakvu lošu namjeru, ali po ovome što je do sada napisano mogu da zaključim da pokretač teme, kolega gamer, do sada nije imao lično iskustvo ni u jednom polju koje mu je potrebno (elektronika, software, obrada metala, varenje, nabavka i uvoz, kontrola kvaliteta, licenciranje i homologacija za razna tržišta, odnosi sa korisnicima,...).
Sve to lijepo i fino izgleda u glavi dok se o tome razmišlja, ali po prirodi je čovjek čudna biljka pa uvijek razmišlja pozitivno, i nikada ne vidi negativne ili problematične strane neke ideje.
Projekat je multidisciplinaran, prilično složen i u trenutnom stanju svjetskog tržišta prilično rizičan za realizaciju na tlu Evrope, naročito za nekoga ko nema iskustva ni u jednom polju industrije koje je potrebno.
Software manje-više, to možeš naći i organizovati lokalno, ali moraš biti svjestan da je lokalna ekipa x puta skuplja od nekih Indijaca, Pakistanaca ili Kineza.
Hardware (elektronika), i to se može riješiti lokalno što se tiče projektovanja. Velikoserijska proizvodnja je već malo problematična jer bi to definitivno morao prebaciti u Kinu da bi koliko toliko ostao konkurentan cijenom. Tu se onda javlja pitanje transporta koji je u ovom trenutku krajnje problematičan zbog situacije na bliskom istoku i brodskim rutama koje idu oko Afrike. To jako utiče i na cijenu i na tranzitno vrijeme.
"Chip shortage" više nije tako izražen kao ranije, ali i dalje se osjete posledice.
Hardware (metalurgija) je sledeća tema koja je takođe problematična u poslednje vrijeme. Za tvoj projekat ne možeš koristiti neke širokodostupne materijale. Trebaju ti legure aluminijuma ili nekih drugih metala koje se ne koriste često, a tebi trebaju u velikim količinama. Na primejr, provjeri dostupnost i cijenu 6061 ili 7075 T6 aluminijuma u HR. I pločevine i bešavnih cijevi u raznim dimenzijama.
Poslije nabavke ti trebaju mašine za obradu i iskusni ljudi koji će to za početak variti ručno (za neke serije prototipova), a onda roboti koji će to preuzeti (ali opet trebaš iskusnu ekipu koja će to podešavati i održavati).
Ako ovo planiraš prebaciti u Kinu onda ti tamo treba školovan agent koji će to sve redovno nadgledati i voditi računa o proizvodnji, a to košta.
Modularnost kompletnog proizvoda ne treba ni razmatrati u prvih X godina proizvodnje ili prvih par generacija proizvoda (ako ti ili ekipa koju si našao da ti to radi nema prethodnog iskustva u tome). Treba prvo naučiti hodati, pa tek se onda može trčati.
Govorim iz vlastitog iskustva, negdje od 2015/2016 sam radio na razvoju i proivzodnji nekoliko proivzoda, što za sebe i svoju firmu, što za druge kompanije.
Sa svojim proizvodima sam imao sreću što su namjenjeni za jako, jako, jako, jako usku nišu gdje konkurencija nija bila jaka i zapravo su postojale samo 3 firme na svjetskom nivou, i ja kao četvrti. Bilo je jako skupo, obeshrabrujuće, ali sam nekako imao sreću da sam uspio nakon mnogo potrošenog vremena, novca i živaca naći u svojoj bližoj okolini ljude koji su mi riješili probleme u poljima o kojima nisam ništa znao. Pored svih problema tu su i razni lobiji koji na sve načine pokušavaju da te izbace iz igre. Ja sam upornošću i srećom uspio da se probijem nekako i dođem u poziciju monopola na svjetskom nivou (jedini smo koji proizvode kompletne sisteme i certifikovani smo od FAI (medjunarodne vazduhoplovne federacije)).
Da sam u početku znao kako će to sve ići i kroz šta ću sve morati da prođem da bih došao do ovoga gdje se sada nalazim, sigurno nikada ne bih počinjao ovaj projekat.
Drugi veći projekat na kojem sam radio je znatno sličniji ovome što ti planiraš, uključuje i metalne sklopove (značajan broj). Vlastitu obradu i proizvodnju metala nismo mogli (a ni sada ne možemo) finansirati ni organizovati. Zbog toga se sve radi uslužno u specijalizovanim firmama. Tu dolazimo do lokalnih problema i problema količine. Zbog količine posla koji za nas neko treba da uradi, nismo nikome prioritet. Sve te specijalizovane firme (koje vrijede nešto i znaju šta rade) imaju projekte za izvoz, a mi onda upadamo na njihove linije kada se stvori prazan prostor. Povremeno i te firme imaju problema sa svojim planovima jer mnogo ljudi (varioca, CNC operatera,...) odlazi u zapadne zemlje i onda je ovde teško naći kvalitetnu radnu snagu.
Sve u svemu Sizifov posao.
Prije nego što bilo šta kreneš, MORAŠ sve dobro proračunati. Da vidiš gdje to sve stoji finansijski, a i logistički.
Jedna je stvar ako imaš ekspertizu u jednom (ili više) od potrebnih polja, a druga je ako samo imaš viška novca pa gledaš kako da započneš neki biznis koji će ti oploditi uložena sredstva. U ovom drugom slučaju treba biti svjestani da je procenat abortusa ogroman.
Još jedna stvar je izvor finansija. Da li planiraš to finansirati iz svog džepa ili planiraš tražiti investitore? Ako planiraš tražiti investitore za ovako nešto, to je sada gotovo nemoguća misija.