Pozdrav ekipa,
tu se svasta bilo kuhalo na ovu temu! A ja sam se nekako udaljio....
Proslo je ako se ne varam oko godinu i pol od mog kukajuceg posta.
Dosao sam ponovo samo da kazem, nadam se pomognem barem jednom, ako neki izgubljeni junior slucajno procita da nikako ne odustaje, pogotovo ako voli programiranje kao recimo ja.
Mene su tada iskreno dosta i umirli neki od vasih komentara da treba samo pitati, ne odustati, uciti itd itd i to je sve istina.
Vjerojatno sam i imao srece da sam odmah upao i radio sa super ljudima od kojih sam naucio puno i koji su imali zivaca za mene.
Od toga da se bojim da ce me potjerati jer sam glup doslo je do toga da mi je vec neko vrijeme i dosadno na poslu, jer nema nista novo, nikakvih tezih izazova koji me tjeraju da razmisljam jel da skocim kroz prozor ili ne
Posto sam skuzio da sam poceo stagnirati, poceo sam se i javljati na neke druge oglase, ici na razgovore da vidim kako stojim na trzistu i generalno uredno sva ta testiranja prolazim i dobivam ponude (da da, dosao sam se i hvalit malo, sta se mora mora se...).
Postao sam prilicno siguran u sebe i u ono sto znam, a i u ono sto ne znam
Vjerujem da je tako sa svima, pa eto, kolege juniori, imposter sindromi su jako cesta pojava i ja sam doznao da je imaju i ljudi kojima se ja divim i mislim si kako nikad necu znati ko oni, ti isti se pak na isti nacin dive nekom drugom i tako to ide!
ps
sad kad listam kroz temu neko je reko da se nakon 20te nemre nauciti programirat... ccc
imam 29god, zavrsio sam IT faks ali nisam se puno bavio programiranjem, uvijek sam zelio, krenuo pa odustao na preprekama... sa 25 sam krenuo intenzivno(sigurno 10h dnevno) i to je bila moja najbolja odluka u zivotu!