dark souls 3
uz dark souls skontas koliko se zivot uglavnom svodi na patnju i jad, i nekakva postignuca ti otegnu... :umetni kolokvijalizam za dio tijela koji muskarca...cini muskarcem: pa ih valjda zato i trebas cijenit
setting igre je depresivan, soundtrack bogovski (od deadcandance-ovski intonirane teme main menua do deprimirajuceg ambienta koji prati gameplay), vrti se dobro, ne vidim usporavanje ni scenama vece guzve, ugl fluidno ide...(poodavno se vec ne zamaran jesan li negdi dobija 56, 63 ili 72 fps-a)
al tezina je ono sta definira ovu igru...na pocetku je to adjustment period da se pohvataju kontrole (jer key binding unutar menua ima neke ikonice koje su valjda konzolaskog porijekla) ili pak musicava kamera zbog koje je potrebno experimentirat s mouse sensitivity-em, a kasnije kad budes na ti s layoutom, i dalje si ugalvnom na vi s protivnicima - ne bojte se, sve to dode na svoje mjesto i zbilja (manje-vise) ovladate svime, jedino sta za to treba jedno 120+ sati igranja
koliko znan, ovde ima erpegejasa na forumu, al pretragom sam dobia mali broj onih koji bas ovu spominju....