Može biti da je do toga što sam imao drugačija očekivanja, pa kad nije krenulo u tom smjeru, onda sam odjednom bio razočaran. Ja sam očekivao da će to biti malo "taktičkog nadmudrivanja", nakon toga BUM, BUM, BUM i idemo na novu partiju. Akcijski filmovi koje sam gledao su krivi za to
. Na tako nešto sam navikao igrajući Call of Duty i Counter Strike. Naravno, bilo je i tamo ekipe koja bi ga umočila, a da ipak ne uđe, no dosta rijetko. Bilo je onih koji igraju opreznije i onih koji idu glavom kroz zid, ali barem je igra bila dinamična kad se sve zbroji i oduzme.
Evo primjer iz jedne od zadnjih partija koje sam odigrao: krenemo i nakon par minuta ostanemo tri protivnika te neka ženska (tako bih rekao prema nicku) i ja s druge strane. Njih troje uđu u našu bazu i počne odbrojavanje. Ja joj kažem da idemo svaki s jedne strane, pa šta bude. Ona ništa, ni
bu ni
be. Krenem ja prema bazi i nadam se da će možda krenuti za mnom, ali ona i dalje stoji zakopana u grmlju. Vidim da nikakve pomoći od nje, pa sam nastavio sam prema bazi. Uspio sam skinuti jednog i napraviti dosta šteta na drugome (ostalo mu je manje od 20%), ali su me ubili na kraju. Promatram sad da vidim kako će ona reagirati, no i dalje ona stoji i ne miče se. Svi još pišu neka proba obraniti bazu jer je jedan praktički gotov, a nakon toga je jedan na jedan, pa
ko živ, ko mrtav. Ali ne dira to nju, ona je samo čekala da vrijeme bude odbrojano i da joj na kraju piše da je preživjela.
Nisam ja baš neki gamer, igram da bih se zabavio i krajnji rezultat mi nije važan, ali smeta me kad netko igra kao da je to nešto što mora raditi i ne želi uložiti ni malo truda. Nikad u životu me nije smetalo niti sam se naživcirao zato jer sam izgubio, ali ovakav pristup stvarno ne volim.
@Nybelung: Hvala za linkove!