[Irvin]

Evo još par mojih zaključaka nakon rekonstrukcija faila:

1. nakon pada nisam apsalutno bio uračunjiv, ponajprije šok od kojeg sam se iz n-tog pokušaja uspio dići i snagom volje pokreno što prije do baze da došećem
2. bio mi je crnjak prema raji što sam pao na početku i iz takvog obzira sam htio da što prije oni nastave da se voze a ja da se zalečujem. Bio sam uporan...Ovo je rezultiralo time da sada imam bulu veličine cca 10x5 cm, opeklina I. stupnja od prekomjernog leda i da sam bio uporniji može se komotno ostat bez dijela tela takvim tretmanom, tj. smrzotinom na +20 oC . Ja od šoka nisam osetio trenutak kada je to počelo da od smrzotine pređe u opeklinu. Momentalno je to puno veći problem, nego ove 2 napuknute koske i to bez pomaka...vučem se po plastičnoj hirurgiji, previjanja, bušenje bula i ceđenje sarkoma...ja belaja

naravnoučenje: svakom vožnjom imamo sve više iskustva u ovakvim stvarima i moj savjet jeste da ubuduće ma kolko god onaj koji nastrada insistira na npr. nastavku vožnje, čekanju...ne treba poslušat već ga momentalno spakovat i pravac bolnica. Potvrda toga: malopre šećem selom i zaustavi me komšija i ispriča kako mu je u Zagorju u nedelu sused opal na ruku, sutradan došel u Zabok i veli dotur da je u roku 6 sati trebao biti operisan, sad su mu na 3 mjesta morali bušiti šaku tj. rezati...

čovjek uči dok je živ

Živi bili pa se vozali

P.S. destro i ja ćemo sada natuć postova da ćemo moći komotno celu zimu samo bordat