Ovo što smo Vuco i ja danas napravili neću ponovit barem koju godinu.
Nalazimo se oko 15h na Mihaljevcu, Sile, Jack i već spomenuti Vuco i ja. Krećemo lagano preko Lonjščine, tempo ok, nije da jurimo, al se ni ne vučemo kao crkotine. Dolazimo do vrha, gore neka svadbica, vrijeme idealno, svi raspoloženi, zakon
. Krećemo prema vrhu, pa na 52ojku. Krećemo, drapamo NN, radimo piš-pauzu i nastavljamo dalje. Ja sam drito tad zaklo kočnice, 160mm rotor naprijed me lagano izdaje
. Završavamo spust, dolazimo do Mihaljevca i veli čiko iz busa da nas ne pušta unutra. Sile i Jack krenu prema doma, i taman da odem za njima veli Vuco da ide još jednom. Ja se malo dvoumio, i na kraju krenuo. Dolazimo do Lonjščine, ja krenem malo jače, vidim Vuco mi grebe po kotaču, dolazimo blizu prvih klupica, Vuco prolazi i nabija neki luđački tempo a ja si mislim pa nemre me naprat, ima 160 hoda i 15kg. Ja pratim, deremo i dalje, dolazimo do odvajanja za Runolist i sat pokazuje 37 min
Ja tek tu uzimam vodu, jer mi je bila stalno u torbi. Krećemo na zadnji dio, umor se full osjeti, noge vrte u prazno, stepke se prolaze na silu al ipak idu. Dolazimo do vrha, sat pokazuje
50:51, ja u nevjerici se vučem ko crkotina do šanka i uzimam štrudle koje me vračaju u žive. Dole na 9ku koju ja nikad nisam brže vozio. Vuco ima dobre linije
On je snejkbajto gumu pred kraj, osim toga sve super. Treba češće radit ovakve vožnje
Irvin brz oporavak želim!