Vozdra balkaneze
+1 za longetu...pišem desnom i jedinom operabilnom rukom pa nemojte zamjerit ako je malko sporo
elem,
krenemo ko pačići mali po flow stazi...3/4 odvezem a 1/4 profy sa Berom napravim on-foot inspekciju.
Ide, ide, ide, gazi, berm, table top za table topom, idem ide, kamenje, korjenje...ne ide više
kriva linija apsalutno i to na 1. vožnji, pratio sam Davora (No1) i bio preblizu i nisam snimo stazu, pada on, čujem tup udarac kacige njegove, ja u tom trenutku umjesto levo po korjenju biram desno i upadam u drop, bukvalno prednjim, padam levom stranom, kaciga ljubi zemlju (uskoro našu) i pružam ruku kako ne bi svom težinom pao na rame levo (ovo je ko fol planirano ispalo)...dočekujem se na zglob...kliznem i počinje psiho-fizičko stanje koje je meni dosada nepoznanica: svi pričaju i pitaju a meni se samo spava, čas mi je ladno, a čas mi vruće. Ustanem, ali brzo sjedam jer ma hiće...Bero pregledava ruku i onako će šeretski: "e, samo da splasne otok pa ćeš ti na stazu" ahahhahahhaha, skonto sam ja bolan da tu nema stiska i džaba ti...ležim, okrećem se, klečim...2-3 pokušaja ustanka i eto me na nogama. Bero gura bajseve (a jest čovjek i po) on gura a ja mu nisam dostojan lanac podmazat, aferim...
silazimo do kola, svi se skupili, stavljam ledove iz fridgea kojeg je uzeo Davor, aferim, i dogovaram se sa rajom da idu a ja ću se lečit...Bero mi daje sokić i trenutno me ošamari dašak života, falilo mi šećera eXtra...
Kuliram, kad ono neke švabe ispred menjaju gume i skonta da sam se sredio i nudi mi SUHI LED. Lik mi pokazuje sovu desnu ruku koja liči na andrijin križ, stavljam led preko tanke marame, držim i ne skidam kad ono ostale mi opekline od leda, predugo držo...ja bosanca majko moja...
Vraća se raja i ja vidim da tu nema druge već za zgb, momentalno. Pitam Mirtu, odmah se složila (kakva žena) i prema berinim uputama se izvlačimo bez vignette i nazad, čekamo red u vojnoj bolnici...kad ono tamo 1. komšija pao s trešnje i njega ugipsaše prija mene...leva isto, bosanac isto
...ulazim kod dotura, pregled na suvo, pa hajd fotkaj...e da, tražio je fotku i glave ali nisu ništa našli (to sam ja znao i bez slike)
pipa on mene, kad ono nailazi na šinove, gleda čehla i veli: "vi ste profesionalni brdski biciklist?" ma reko, jok. Mislim si ja: pravi se voze, a ja sam goljo, bolan, waNNa be...
dijagnoza: napuknuće metacarpalisa II i III, fractura bassis ossis metacarpalis II et III manus sin, contusio capitis, congelatio manus sin.
Kako se nisam lomio od osn. škole onda sam Mirtu u zahvalu odveo u Džamiju
Mirta me vozi do kola na Trešnjevku, pomaže oko stvari, ja sjedam i palim doma. Može se vozit. Evo me doma, otuširo se, sad imam vremena obrađivat video sa goPro, pa ako kome treba samo megaUpload i ja ću to časkom za par dana...
VELIKO hvala raji, poimence: MIRta, Bero, Davor, Darko i Onyx (ovo je po azbuci permutirano
). Šta su sve ljudi s kojima se vozamo spremni učiniti kad je čovjek potreban, pa to je ČUDO.
Osvrt na Pohorje: ono gore je zemlja čudesa za mene, ambijenat, parking za kuliranje, ko oće odmora malko ima odma roštilj, raja sa kamperima koji nema šta nemaju unutra...jednom mjesečno garant, samo da se oporavim
Događaj dana: pakiram se ja u kombi mirtin i onako sa rukom ko robocop od otoka, glava u vasioni, oči suzne... kad mi prilazi sosed Slovenac i pokazuje mi kak je zaklo nukeproof obruč i radi anti-reklamu tj. nemože se načudit, a ja bi pao u nesvest...jao scene...objašnjava on meni srčano, a ja kako sam uzeo analgetik zainteresirano blejim u njega i plačem, plačem od muke, svoje leve ruke
Živi bili pa se vozali!
