Jebade s zračnicama, epizoda 243.
Probudim se jutros i stražnja guma lagano mekana. Zadnji put pumpana prije Dotke u nedjelju, reko dobro, ako lagano pušta negdje, i treba joj dva dana da se isprazni do pola, šta sad. Da napomenem da sam zračnicu potapao u vodu, osluškivao, pregledavao 10x i ne vidim koji joj je.
Poguram bike do benzinske, nadrukam gumu, odem na posao. Završavam s poslom, idem po bike, guma na podu.
Milosnu ti majku.
Kako nigdje više ne idem bez pumpe i alata, čak ni na poso, nadrukam gumu koliko mi je potrebno da odem do benzinske na Miramarskoj. Ona se rekordno isprazni, nema veze, gurat ćemo. Doguram bike do Miramarske, lagani znak na kompresoru "ne radi".
Milosnu ti majku 2x.
Nema veze šta je taman počelo bablje ljeto a ja u trapericama i košulji, bumo gurali do benzinske na Vukovarskoj. Dolazim tamo, vidim kamione neke, reko super, benzinska se preuređuje.
Milosnu ti majku 3x.
Izvadim ponovo pumpu, živčano nadrukam gumu na preko 3 bara, skočim na bajk ko mungos i šprint kolko ide do Protee, uletavam pred dućan vozeći se na obruču i u naletu intelektualnog zanosa zakočim zadnjom ko sivonja. Poderem pol gume, nije bed, nema recesije.
Uđem unutra, naravno svi veseli, kaj je Sile kaj si žifčan. Niš, daj mi zračnicu. Izađe Marko van trollat me dok mijenjam i pumpam, krene priča, velim da sam zadnje živce potrošio na zračnice i sranja, i da već ozbiljno razmišljam o bacanju hrpe para na neke jače kotače i slaganje tjublesa. Veli on pa Slaven ti prodaje svoje Hope+Mavic719. Reko nisu to ni UST čak ni TR obruči. Veli on pa složi ghetto. Velim ja pa složim ghetto i na ovima, ne kužiš poantu. Veli on aha.
Novih 35kn bačeno u nepovrat.