Na zadnjem usponu po Leusteku sam se nabrijao na te wanabee weekend daunhilere...al nijedan nije naišao kad sam se pentral gore.....
Ak ja koji se gubi po šumi + gss me tražio nedavno....i bez nekog prevelikog iskustva i sa svom silom hendikepa mogu lagano iz drugog pokušaja se spustit po 57ici dolje bez padova i lutanja/fulavanja(staza je bonbonček i full jednostavna za zapamtit kak do dole)....zakaj se i drugi tak nemogu pa makar po nekoj drugoj stazi koja se da bez beda naučit....pa se netreba bojat pikat neke nepoznate staze ko ja par puta pa ispadne čorak....i da se nejde vikednom bar dole po tih par staza mega popularnih u planinara...ne kužim taj sklop u glavi pogotovo kad jurcaju dole...
Pa na Leusteku kad pogledaš ima par dionica di ja ni u full opremi nebi htio se zabit u nekog ili izletit dole di bu te hitna skupljala svog polomljenog u najboljem slučaju....nije mi jasno....pogotovo kad ideš vikednom gore pa ima klinaca...dedeka i bakica grooo....njih pogodiš i moš u 90% slučajeva računat da buš imao dosije u muriji + vjerovatnu kaznu zatvora......
Nego vezano za planinare....a kaj kad recimo na devetki prilikom spusta naletavate na pijane planinare????
zadnji puta kad sam se spušatao sa dva frenda dolje....po devetki ih je bilo gro....Dodjemo mi leđero gore kustošijanskom do Risnjaka i pongrančeve lugarnice...htjeli nekaj i klopat usput....al zakasnili i sad sjedimo gore...ja gledam oko sebe a stolovi krcati litrama i vodama....
I taman kad bili pred kraj srkanja radlera....počelo puhat ko blesavo oblaci i vidjeli mi da se sprema neka oluja.....i krenmo mi lagano dole....bez jurnjave.....i naletavamo na planinare stim da smo se zbunjivali kam bu se ekipica micala jer su tumarali po stazi pijani ko guzice....još pred kraj staze prije onih kanala naletili na lika kaj se po stazi spuštal sa nekakvim đipom....
Šou program je bio.....