Dakle evo da se javim svima onima koji su tražili da se javim kad stignemo.
Put je bio čista avantura, i prepun problema, ne meni već CJB-u.
Dakle krenimo:
SUBOTA:
Krenuo sam oko 9:00 preko Gline na Vojnić prema Tušiloviću.
Taj kraj poznajem ko svoj džep, tako da mi vožnja nije bila nešto prezanimljiva, dok nisam odmakao kojih 5-6 kilometara od Gline.
Tu je počela kiša, jaka. Stao stao sam 10 minuta u nadi da će se smanjiti, no pošto je ona odlučila padati nesmiljenom žestinom, navukoh windstopericu i krenuh dalje.
Kao što znate, plan je bio naći se u Tušiloviću sa CJB-om, i još trojicom derana i krenuti do rastoka gdje ćemo kampirati, međutim od početka je sve krenulo malo krivim putem.
Prvo je njih u Zagrebu uhvatio takav pljusak da se uopće nisu mogli vozit jedno pol sata, kad je pljusak prestao, dvojica iz ekipe su bili prebrzi i CJB ih nije mogao pratit, sasvim razumljivo pošto je dečko već do tada imao nekih 100km u nogama.
Došli su tim brzim tempom do Karlovca i tamo su se odlučili razići.
CJB i Tomo (CJB-ev poznanik) su odlučili ostati u karlovcu i malo se odmoriti, dok su ova dvojica odjurili dalje.
Ja sam u međuvremenu stigao do Tušilovića, i tek onda saznao da CJB odmara u KA, i da neće krenuti odmah do Tušilovića, što mi je malo diglo tlak, ali rekoh sam sebi, nema veze, naći ćemo se u Rastokama.
Najviše mi je bilo to što sam bio gladan,planirao sam da ćemo svi stati u Tušiloviću i klopati, te krenuti pravac Rastoke.
Stao sam na nekih 15-20 minuta u Tušiloviću, pojeo vrećicu magnezija, popio tabletu B-complexa te na benzinskoj se natočio vodom i pripremio rehidro miks, popušio jednu cigaretu i krenuo dalje.
Put od Tušilovića do Rastoka se pokazao sve samo ne laganim, cesta je puna optičkih varki, čini ti se da je ravnica, gaziš pedalu ko konj a brzina pada sa 25 na 18, staneš, zavrtiš kotače na prazno jer si zabrijao u glavi da ti neš nevalja sa bajkom, kotači se vrte ko ludi, pogledaš put kojim si došao i skužiš da cijelo vrijeme jašeš uz nekakvu laganu uzbrdicu
Stao sam u jednom selu i kupio nešto hrane, sakrio se pod nadstrešnicu, jedan dio pojeo, i onda ostaoužasnut činjenicom da sa ostatkom hrane nemam kuda, jer u ruksak i bisage više nisam mogao ni šibicu strpati
Na kraju sam kruh jedva nekako strpao u ruksak, a nareske i paradajz sam ostavio u pvc vrećici, i zavezao ju za ruksak, i tak to vozio po kiši
Nekih 5km od Rastoka, u Nikšiću, stajem u nekom restoranu jer su me uzbrdice izmorile, a i u debeloj sam prednosti nad CJB-om i Tomom, koji tek kreću iz Karlovca, popijem dvije kave, i tu me stiže ova ekipa koja je ostavila kolegu CJB-a u KA.
Dečki su samo natočili vodu i krenuli dalje, a upoznali smo se tek u Rastokama, no iskreno zaboravio sam im imena. Oni su odlučili platiti prenoćište, dok sam ja ostao pri tome da dižem šator, i tu smo se nakon kratkog druženja razdvojili.
Konačno sam u Rastokama, stigao negdje oko 15:00, podižem šator, i taman kiša prestaje i pojavljuje se sunce, dovoljno dugo da mi osuši blago vlažnu vreću za spavanje.
CJB i Tomo su stigli tek oko 21:00, umorni kao psi, te smo nakon upoznavanja na brzinu podigli njihove šatore, otišli na pivu i legli spavati snom pravednika
NEDJELJA:
Ustajanje negdje oko 7:30, ja i tomo odlazimo popit kavu, CJB ostaje još spavati
Krećemo oko 9:00, vrijeme oblačno ali bez kiše, prelazimo Slunj, na izlasku iz Slunja srećemo još jednu ekipu poput nas, dečki iz ZG-a krenuli put Splita, ali oni imaju još laganiji tempo, pa ih nakon zajedničkog slikanja i malo priče ostavljamo iza nas.
Polako napredujemo prema plitvicama, CJB nas sa mukom prati, zbog nečega njegova specijalka je najsporija na nizbrdicama, nešto ga koči.
Plitvice.....
Mislio sam da će mi pluća ispasti i ostati zakačena za neko drvo
Negdje na 2/3 uspona, stajemo jer se vidi dio slapova, malo se slikamo i krećemo dalje. Idemo polaganim tempom, stižemo u Korenicu, ja navijam da stanemo u Macolu jer mi se strašno jede grah&kobasa.
CJB zbog zdravstvenih problema nesmije jesti grah (što ja nisam znao, i žao mi je zbog toga) te uzma nekakvu puretinu koju plaća skoro 90kn, dok mene grah ispada 38. Moja greška, dečki su platili jedan obrok a mogli smo jesti cijeli dan za tu lovu
Nakon kratkog odmora u Korenici, krećemo dalje, plan je stići do Gračaca i ukampirati se. Siti smo, moral je na nivou, lagano se vozimo, pričamo i uživamo, no nekih 10km nakon polaska BUM, CJB-u puca žbica na zadnjem kotaču.
Srećom, čovjek ima žbice, ključ za skidanje kranca, no kranc je tako jako stegnut da mu se ključ 22 kojim je trebao odvrnuti kranc raširio i postao beskoristan.
Srećom, kraj nas neki lik prodaje iz auta med i sir, i ima kod sebe papagajke i ključ 22, te uz pomoć papagajki i posuđenog ključa na jedvite jade skidamo zupčanike, međutim felga je sad već toliko pomotana da izgleda da joj nema spasa.
Na kraju smo gazili po felgi da ju donekle poravnamo, CJB je potrošio 8 od 10 žbica dok je namontirao sve to natrag, no već je pao mrak i odlučujemo se ukampirati na nekoj livadi. Bura je počela prilično puhati, pa se sklanjamo iza neke živice i tu provodimo noć.
PONEDJELJAK:
CJB se budi negdje oko 5:00 i radi na felgi do nekih 8:30 dok ju konačno nije doveo u vozno stanje. Krećemo dalje, te laganim tempom stižemo do Gračaca. Stajemo u trgovini da se opskrbimo klopom, srećemo ponovo onu trojicu iz ZG-a, te se dogovaramo da se nađemo na nekakvom jezeru pokraj Gračaca, koje je Tomo vidio na GPS-u. Samo što smo krenuli od trgovine, opet BUM, CJB-u opet pukla žbica
Krećemo tražiti to prokleto jezero za koje se nakraju ispostavlja da je nekakvo kumulativno jezero, ali bitno da smo mi potrošili skoro 2h da ga nađemo i ostanemo razočarani.
Ja sam tu postao već nervozan, jer očito je da CJB ima problem sa nabom, i da treba mijenjati komplet nabu i sve žbice, te da mu bajk kao takav nije u voznom stanju.
Pada dogovor. Ja dalje nastavljam sam, palim preko Knina na Drniš, Klis, Split, Brač, jer mi se neda putovati tjedan dana do Splita, što je očigledno da će tako biti zbog problema sa kotačem, CJB čeka bus do Zadra, tamo ima servis koji ima nabu dimenzija koja je njemu potrebna, a Tomo pali sa bajkom do Zadra i tamo će se ukampirati dok CJB ne popravi bajk.
Raspodjeljujemo hranu koju smo kupili u trgovini, te se razdvajamo.
Odmah po izlasku iz Gračaca slijedi uspon, dobar za dušu ostaviti, na trenutke sam pomislio da siđem sa bajka i guram, no onda sam sebi kažem, pa nije vraga da ćeš gurati ko pičkica, i nastavim dalje.
Na vrhu uspona stajem, da odmorim i da se pokenjam u nekom žbunju, popijem malo miksa, poslikam par slika, popušim cigaru i krećem dalje.
E sad dolazi spust.
Ljudi moji, jurio sam na mjestima 70km/h, prestizao kamione nizbrdo, vozači istih trube zamnom u nevjerici a ja vrištim ko kreten od adrenalina, i usput tu i tamo progutam koju bubu
U Knin sam stigao nakon 3h vožnje iz Gračaca, nekih 60km u grubo, sjeo u kafić, zamotao cigaru, pijuckam kavu i razmišljam šta dalje. Iz Splita zadnji trajekt polazi u nekih 23:50, ja sam stigao oko 19:00 u Knin i imam oko 90km do Splita. Dakle, teoretski, da održavam prosječnu brzinu od 20km/h mogao bih ga uloviti, međutim, noge su mi umorne, lijevo koljeno koje mi je inače problematično škljoca opasno i pojavljuju se naznake da bi moglo početi ozbiljno boljeti. Odlučujem nastaviti voziti dokle budem mogao, ili dok ne nađem pogodno mjesto za podignuti šator, te sa tom mišlju ostajem još nekih 1h u tom kafiću gdje punim malo bateriju na mobitelu.
Oko 21:00 montiram rasvjetu na bajk i krećem dalje.
Odmah po izlasku iz Knina prema Drnišu slijedi opako jak uspon, malo više od 1km dug, tu po prvi puta u životu ubacujem u 1. brzinu iz stvarne potrebe, noć je ne vidim koliko brzo idem, ali slutim da sam tek nešto malo brži od pješaka, kad pored mene prolijeće lik na biciklu, od opreme ima samo mjeh za vodu na leđima, jebo me pas ak nije vozio barem nekih 18-19km/h uz taj uspon. Gledam i nevjerujem svojim očima, nisam ga stigao ni pozdraviti a već je nestao iza zavoja
Prenoćište pronalazim u nekom selu, nekih 10km iza Knina, na asfaltu iza neke napuštene škole podižem šator, jedem mesni narezak, spremam bajk u šator te oko 23:30 liježem, navijam sat u 3:30 ujutro, sa željom da krenem oko 4h ujutro prema Splitu.
UTORAK:
Iz znojnog sna me budi mobitel u 3:30, no preumoran sam da se odmah ustanem, pa još drijemam nekih 15 minuta, te se napokon ustajem.
Izlazim van iz šatora, a grupa seoskih jebača
(pasa lutalica) me pozdravlja te podvijenih repova odlazi.
Pospremam šator, jedem nekakve čokoladice, montiram svu opremu natrag na bajk i oko 4:30 krećem dalje. Nakon nekih 30 min. vožnje stajem, jer je tako prokleto hladno da su mi zubi počeli cvokotati, svaki izdisaj na usta mi zamagljuje naočale. Oblačim se i nastavljam dalje, u slijedećem selu je nekakva benzinska, ima termometar i sa nevjericom gledam kako pokazuje 4°C, te se pitam putujem li ja na Sibir ili na more
Kako se počinje razdanjivati tako se umor i nedostatak kofeina u krvi sve više nakupljaju, dok konačno u selu Muć ne počinjem drijemati pedalirajući uz nekih blagi uspon. Tu počinjem koriti sam sebe zbog žurenja, i zbog premalo spavanja, no nailazim na nekakav kafić, tu stajem, pijem 3 crne dugačke kave, palim cigaru, i odmah vidim dalje
Uz bolove u lijevom koljenu i desnoj preponi nastavljam dalje, te pred završni uspon prema Klisu stajem da skinem višak odjeće, pošto je sad već sunce debelo vani i postaje vruće, te zovem CJB-a da vidim do kud je dogurao.
Žalosno, ali on je još uvijek u Gračacu, pošto mi je ekipa prodala dezinformacije o vremenima polaska busova, te slijedeći bus ima tek u 3 popodne, tako da je primoran čekati.
Uspio je sastaviti nekako kotač, ali se čuo sa Tomom, koji mu je savjetovao da ipak pričeka bus jer je cesta preko Velebita loša, te se boji da nebi opet pukla žbica negdje na pola puta.
Dolazi uspon prema Klisu, najgori mogući uspon, valjda je 1000 kamiona prošlo pokraj mene, i svima sam se morao sklanjati i stajati jer su vozili široke terete, a cesta je ne baš široka. Na momente mi je dolazilo da stanem sa biciklom na sred ceste pa da vidim jesu li toliki frajeri da me krenu gaziti, koliko su me gurali sa ceste
No sve sam to zaboravio kad sam se krenuo spušati prema Splitu
Opet čisti adrenalin, brzina ozmeđu 50 i 65km/h pretigao sam sve te maderfakere što su me gurali sa ceste i pozdravio ih srednjakom, uletio sam u neki tunel u kojem nije bio asfalt već one rimske kocke, tu sam se pozdravio sa životom kad mi je bajk krenuo skakutati pri nekih 55km/h a ja ne vidim metar ispred sebe
.
Voziti bajkom kroz Split je prestrašno, stalno se moraš prestrojavati a majstori se ganjaju kao da ih đavo goni
Dolazim u Luku, tu sam trebao sjesti na katamaran direkt do Milne, međutim gamad iz Jadrolinije ne prima bicikle na katamaran, a privatni prijevoznici ne voze utorkom, nego srijedom.
Nema mi druge nego na trajekt, do Supetra, pa pedaliranje preko Brača do Milne. Na trajektu sam odrijemao nekih 30min što me prilično oporavilo, u Supetru sam pojeo 2 piroške sa sirom te krenuo pravac Milne.
Brač je prekrasan za vožnju biciklom po cesti, prepun uspona i nizbrdica, stvarno sam uživao u vožnji i čak mi je drago što nisam išao katamaranom, definitino preporuka za vožnju.
U Milni je već pola stanovništva znalo da dolazim biciklom iz Siska, pa me je dočekalo puno pozdravljanja, rukovanja te prepričavanja doživljaja sa puta.
I tako, stigoh do kraja puta
Šta reći, volje mi u nijednom trenutku nije nedostajalo, jedino kondicije jest, ali zato sam se odmarao kad god bih osjetio da nemogu dalje, jer uostalom i plan je bio ne žuriti, te doći u nekih 4 dana do cilja, što sam i napravio.
Jedini zajeb mi je bio količina prtljage koju sam nosio, sigurno sam imao nekih 50kg tereta, ali sada znam šta mi treba za povratak, pa samo to i nosim, ostatak ću zapakirati, i poslati poštom kući, tako da će mi biti puno lakše u povratku.
Upravo sam se čuo sa CJB-om, popravio je specku, on i Tomo su na Ugljanu, ne nekoj Mletačkoj tvrđavi na vrhu, i uglavnom uživaju i lagano se spuštaju prema Dubrovniku, te vas pozdravljaju
EDIT:
Slike za sada nećete gledati, dok se ne vratim doma, jer nemam kabovinje da ih pobacam sa mobitela na komp a i imam samo jedan manji dio slika kod sebe. To će najvjerovatnije sve CJB odraditi kad se vrati sa ekspedicije, jer ćemo si međusobno share-ati slike da ih imamo za uspomenu