Goldeneye Remastered HD

[Miki9]

Autor 1v@n

Imao sam PS1 i ostavljali smo novce za gablec kod lokalnog pirata na putu do osnovne škole. Sjećam se ko da je bilo jučer. Koštalo je 20-35 kn, ovisi o tome koliko je nova bila igra. U ekipi od nas 5, svatko je ubacio nešto od novaca za gablec da kupimo igru pa bi igrali prije/iza škole kod onog čiji su starci radili u to vrijeme

Vi ste super onda bili, pravi gamerski socijalizam-utopizam, kod mene u razredu nije bilo toliko ljubitelja psxa, a i par koji su postojali su segmentirano svaki svoje vrtili, čak se nije nešto ni posuđivalo. S druge strane, džeparci su bili tako mršavi (cca 5kn dnevno) jer ja nisam s bogataškog kvarta, da bi si otimali od usta takvim manevrima.
Hmm, jeftine platinum igre, sad mi zvoni ko da sam u playst.poweru čitao neku sličnu reklamu za to, kao neviđena senzacija, prodavat ćemo original igre cijenom maltene ko piratluk.

@Disco
Ovo je fenomenalno za čuti da trgovina uspije opstat u 25+ godina !
----

Pričao sam već prije, prve spržene igre smo kupovali po 50 kuna, i ko bonus perverziju, još se išlo po njih kroz pol grada do tog lika negdje iznad britanca, nije mi uopće jasno otkud starcima broj i kontakt njegov, koji medo im je to dao. Pozitivno je da je imao kutije sa slikom i traxdata gold cde koji dan danas svi rade i učitavaju (to sam i prije isto spominjao, no tome ću na temi psx uskoro posvetit post zbog nekih novih nalazaka).
Jedan frend iz razreda pak je kupovao nekakve ko fejk originale (s tiskom na gornjoj strani diska) za tipa 80-100kn! (no čak i to je bilo ništa za n64)
Nakon 3-4 mjeseca smo naravno otkrili da po oglasniku postoji masa pirata za oko 30kn, tako da sam se odma na to prešaltao, najviše sam se ustabilio kod nekog koji je imao čini mi se akciju 5 cda za 100 kn (ili 4 za 100), pa sam imao shemu ovisno o financijama (tj kad bi starce nažicao, ofc) umjesto kupnje po jedne igre, da bi tipa svaka 3,4 tjedna uzeo par igara, naravno mrzio sam ako su bile na 2cda ili nedajbože više (fear effect! p.m.). Možda zato nisam tad nikad gotivio rpgove.
U zadnjoj fazi pred ps2 sam kupovao nekakve u kartonu za 15kn! Nije bilo jeftinije od toga Al tad je došla i suša kvalitetnih ps1 naslova jer je već bila 2001. godina, labuđi pjev je utihnuo i industrija se prešaltavala na ps2, pa iz te serije imam sranja ala Evil Dead, Metal Slug X, James Bond Racing, Star Wars Demolition itd.

Jedan poseban fenonen iznenađenja kod pirata je bio što su u oglase u popis novih igara stavljali i naslove o kojima se katkad nije nimalo čulo u časopisima, (ili bi se tek naknadno recenzije pojavile), pa bi samo po imenu igre pokušavao procijenit kakva je i jel se isplati kupit na neviđeno. Pa sam tako jednom kupio GTA2 primarno s nadom da je možda napravljen u 3Du (ala Driver), što se dakako pokazalo netočnim :-(, iako je igra ispala fora i memorable.
Nije se srećom učestalo događalo da me skuri taj neviđeni izbor, najviše sam fulao uzevši nekakvo sranje za ps2 zvano Police 24/7 (ime mi je tad zvučalo cool), za koji nisam znao da je uberkratki on-rail shooter.

Ps2 i piratstvo je pak posebna priča, jer ono što je za ps1 uberlako i uhodano funkcioniralo, na ps2u se full zakompliciralo sa raznim (skupim) čipovima, modelima konzola, igrama osakaćenog sadržaja kad se dvd komprimirao na par cda (!), skupim prženim dvdima itd.

Tako da to što smo imali sa PS1, je stvarno tada bio perfect storm za jeftini gaming.

[1v@n]

Druga vremena. U razredu smo imali dvojicu iz baš bogatih familija, a svi ostali smo dobili 50 kn mjesečno, ako i to.
Osnovna škola, svi žive unutar 500 metara radijusa, pa nije bilo tragično ako si samo ostao na onom jadu što je škola davala.

Pirat nam je bio smješten na putu između škole i pekare, i radio je pametno. Nisi mu mogao doć s ceste nit se reklamirao, nit je imao popise, nego te par puta morao dovesti netko od stalnih “klijenata”. Operirao je iz vlastitog poslovnog prostora i pravilo je bilo da ne ulazimo ako ima nekog u poslovnom prostoru. Nakon škole skupljanje novaca na hrpu pa grupno do tog lokala. Jedan ulazi, ostali čekaju. 25kn kasnije, izlazi slim kutija s kvalitetnim color printom i printom na sam disk.

Dok su oglasnik pirati našvrljali naziv flomasterom na CD, ovo je bilo najbliže originalu izgledom.

Za platinum nisam ni znao, slučajno naletio. U tom trenutku smo te igre prošli već brdo puta, pa ljudima vjerojatno nisu bile zanimljive. Gran Turismo sam to ljeto kompletno prešao. Do tad smo se izmjenjivali kod frenda