Evo par stvari iz članka:
“Tako da je u našem slučaju za povraćaj investicije od 3.000 evra neophodno 16 godina, umesto 8 koliko to traje kod subvencionisanih proizvođača. I to sve pod uslovom da se višak proizvedene energija razmenjuje 1:1, primenom modela net meteringa, koje za sada u Srbiji ne postoji kao opcija”, navodi Ana."
U međuvremenu, kako bi koristili makar nešto solarne energije, odlučuju se na polu rešenje: zero export ili nulti izvoz. Za dodatnih 250 evra instaliraju smart meter, koji limitira isporuku proizvedene energije u mrežu, pa u trenutku kada je proizvodnja veća od potrošnje, limiter isključuje solarne panele.
“Tako sada na godišnjem nivou koristimo samo 23% potencijalne energije od solarnih panela, dok je 77% energije blokirano, iliti protraćeno. Ovo je energetski veoma neefikasno i limitirano rešenje, ali trenutno jedino moguće… Rezultat je da će investicije biti otplaćena za 75 godina!”, ističe Ana.
Dokaz da nešto što je u biti profitabilno potezom pera može postati teško isplativo, dok s druge strane povlašteni proizvođači se bogate na račun svih nas također potezom pera bivšeg ministra Čačića.