vozdra raja,
jučera:
...s noge na pedalu i lagano od Samobora prema Rudama...dalje desno na Zavoju kod kafane (znaju lokalci) pa u breg...Sanda vrti u 2. brzini (nemre prebacit u 1.) i naravno naš zamjenski mehaničar (Herci čačka oko svoje nabe ovih dana) i rešio uz asistenciju kolege Fizija Sandi menjač i to na princibu B-tension CREW ekipe
B-tension CREW ekipa: ja sam vrtio pedale (znaš kako sam vrtio), Fizio prati šarafiće H i L, a Vlado B-tension šaraf i cilja a Sanda po šifteru mrda i eto nije nam ni pola saHata trebalo
i bajs opet oće u 1. brzinu...kad uto iz Samobora dođe Marko (Elvis)...canyon strive...čovek nije mogo propustit eskurziju
Išaketali se mi snjim i hajmo dalje...enduro vožnjica do Oštrca, par brega za upalit mišiće pa dalje lagano...dolazak gore, meračenje...cuga+pljuga i hajmo dole. Put počinje strminama i malko treba paziti na linije...brbrbrbrbrb gas i heto nas dole, bez po muke. Prava Enduro vožnja za one koji se spremaju na trke (znamo, znamo 'ko
)
tadaaaaaaaa i sada, SADA...ŠLAG:
SAMOBOR DH...
oni koji su vozili WC na Pohorju i Illegalku i sve kako ima strmina i to...ali ovo ja nisam u životu doživio...znači u jednom momentu ne voziš se po stazi već kako Marko reče: "staza vozi tebe". Prvo smo onfoot prošli delove i kao izabrali linije, svako svoju...Krenemo mi i nema više linije...po prvi put u životu me počelo voziti i imao sam 2 opcije:
a) polegnut se i otklizat s bajsom na neki kamen ili korijen, a toga Bogu hvala ima i to znaš kakve stjenčuge ili
b) kako ono kad te vozi - stisnut zube, kočnice su do kosti i upravljat prednjim volanom gde god vidiš da možeš proći, nema više birat linije i to. Doslovno celo vreme mi je guzica bila na zadnjem kotaču inače, piši propalo...sitz lupa u kameru, to je znak
Izabrao sam b) i nisam pogrešio ali da me je presjeklo, znate da je. Dolazimo pred kraj, ima ima nešto...neznam kako bi definiro...zavoj u desno, rupa...originalni element i snimamo Sandu kako je upravo potrošila svoj jedan X-ić savea i idem ja i ja isto ko i ona, pišem si jedan X-ić savea
Medo je mala maca za ovu stazu, prava momačka...vredi ti svaki mm vilice i shocka, vrede ti gume, vredi ti head-angle i sve to treba stvarno imat, jedino šta se mora isključit (a to meni bar nije teško) jest mozak jer nema više funkcija brate, samo zube stisnut da plombe pucaju. Eto kako je bilo kad nisam vrišto dok sam vozio, već posle na dnu kad sam završio...totalni out.
Ja nisam nešto se navozo DH staza u životu, ali ovo je stvarno za svaku pohvalu momcima koji voze, pogotovo na ovim našim biciklićima...
Definitivno nije staza koju bi mogo vozit 6-8x na dan, jer su mi se ruke tresle sve dok ih nisam zalepio uz flašu ladnog SCHweppsa u kafani, a Vladi fala na cugi. Cobra nam sve platio, a nije još ni počeo radit. Cuga i nahranio nas. Fizio suve šljive pribavio.
Fala mnogo Marku i Sandi na vodstvu
i svima koji su bili na eskurziji...ponovilo se
Našao sam novi sinonim, NEMA labavo = Samobor DH
Slikopis:
https://carousel.dropbox.com/photos/cc/WWNAdBb8mege085