[fanATIk]

Autor BladeRy

Neznam za igru koja me vise isprepadala, strah me bilo izac iz pojedine sobe i ici dalje po levelu.

Na kraju levela 3, ima onaj poznati facehugger, poznat je jer mu je svatko opcio sa majkom na ovaj ili onaj nacin radi restarta levela. Jos znam otprilike gdje je, bacam flareove, osluskujem, pazim, i djubre mi skoci na lice...usro sam se od straha, mis je odletio od zid a ja na pod sa stolice. To je atmosfera, znas gdje je i sve, al kad iskoci opet se prepadnes.

Ili igranje sa radarom, to je samo za posebne ljude. Koliko sam se puta okrenio i cuo biiiip-biiiip-bip, restart.

Il se okrenes na jednu stranu i imas kontakt, ne prilazi....sta je sad, djubre me ceka... kad sam se ohrabrio da idem vidit sta je... putem sam izgubio 2 godine zivota od straha i dodjem blizu i vidim da su to samo pokretna vrata.

Nekada si na mjestima ingame cuo i predatora, ono pucketanje njegova glasa, samo gledam da vidim negdje 3 crvene crte i restart.

Jebemu, kako su to bile dobre igre. Atmosfera do jaja, bas te bilo strah ic i pogledat drugu sobu, ili okrenit se. A kad pocne akcije, onaj prekrasan zvuk marinske puske bi te dodatno ubacio u taj svijet.

Moj frend mi pričao, igrao navečer, u mraku, sa sluškama. U jednom trenutku, on nije čuo, mama mu je ušla u sobu i stavila ruku na rame. Ovog samo kaj herc nije strefio, veli da je 2 metra skočio iz stolca. I još joj je mamu spomenuo. Pa ti objasni mami.