Kako rashladiti računarske komponente vodom
Zašto hladiti vodom?
Hlađenja procesora, memorije, grafičkih kartica i raznih toplotnih tačaka na ploči moguće rashladiti dobrim starim metodama strujanja vazduha. Samim tim kako su komponente iz dana u dan postajale sve komplikovanije, a jednim delom i temperature istih su postajale sve veće. Zbog pomenutih problema Entuzijasti overklokeri došli su na ideju da pređu na sledeći nivo tj. drugačiji način hlađenja, ali ovaj put ne vazduhom nego vodom. Zašto hladiti vodom? Sistemi koje hlade svoje osnovne komponente vodom pre svega dosta su hladniji, što otvara nove overklokig mogućnosti, a jednim delom ovakvi sistemi dosta su i tisi. Međutim osnovna prednost je u tome što nema tzv. „skokova temperature“, naime ako hladimo procesor vazdušnim hlađenjem i naglo ga opteretimo nekim veoma zahtevnim softverom, temperatura ce naglo skočiti, ali i postepeno sve više će ići ga gornjoj granici izdržljivosti. Ovaj problem kod vodenih hlađenja je prevaziđen, naime temperatura, recimo pomenutog procesora, na vodenom hlađenju pri svom punom opterećenju neće imati svoje skokove, nego će dosta sporije ići do svoje gornje granice izdržljivosti, ili do ne neće u opšte ni doći.
Kratko uputstvo za spravljanje vodenog hlađenja.
Svako vodeno hlađenje načinjeno je od svojih osnovnih komponenti. Osnovne komponente koje ulaze u sastav svakog vodenog sistema jesu : vodeni blok (ili blokovi), pumpa (ili pumpe), radijator (ili radijatori), rezervoar (ili rezervoari, gde su retki slučajevi da se na jednom sistemu vidi više od jednog rezervoara), creva, tečnost za hlađenje, kao i neizbežni konektori za povezivanje pomenutih komponenti sa crevima. Sistem povezivanja je krajnje jednostavan. Hladna voda posredstvom pumpe kroz creva dolazi do vodenog bloka ili blokova i odnosi jedan deo toplote, tako zagrejana voda odlazi do radijatora gde biva rashlađena i potom odlazi u rezervoar, gde iz istog ide do pumpe i ceo zatvoren ciklus se ponavlja ponovo.
Prikaz šeme, thanks to animaN.
Vodeni blok
Vodeni blok ili blokovi naležu direktno na toplotne tačke, ili jednostavnije rečeno na mesta koja moraju da budu hlađena. Najčešće se hladi CPU i grafičke kartice, ali u poslednje vreme vodom se hladi severni most, južni most, mosfetovi, čak i memorijski moduli. Dva osnovna metala koja se koriste pri izradi vodenih blokova (water blocks –WB) jesu aluminijum(Al) i bakar (Cu). Opšte poznata stvar je da bakar dosta bolje kako prima tako i otpušta toplotu, stoga su i vodeni blokovi najčešće izrađeni od pomenutog metala.
Pumpa [/b][/color]
Da bi tečnost cirkulisala kroz zatvoren sistem potrebna je pumpa. Postoje tri vida pumpi, potapajuća (potapa se u rezervoar ili kontejner), zatim sklona (pumpa i rezervoar su iz jednog dela) i standardna puma (koja može, a ne mora da se veže za rezervoar).
Radijator
Zagrejana tečnost koja izlazi iz vodenog bloka mora da se ponovo rashladi, i za taj zadatak zadužen je radijator. Kako smo rekli zagrejana voda prolazi kroz radijator i posredstvom ventilatora koji duvaju kroz radijator, toplota biva odnešena. Kanali radijatora kroz koje prolazi voda najčešće su izrađeni od bakra. Postoje više tipova radijatora od kojih su najzastupljenija tri : single (sa jednim ventilatorom), zatim dual( sa dva ventilatora) i triple (sa tri ventilatora).
Rezervoar
Po nekima ne preterano bitna komponenta jeste rezervoar. U nekima sistemima ova „veoma“ bitna komponenta vodenog hlađenja je izostala, što je krajnje pogrešno. U zadnje vreme forsiraju se sve veći rezervoari u sistemima(u skorije vreme na našem sajtu biće priče o jednom takvom sistemu), a zašto pokušaćemo da objasnimo. Imate bure puno vode i jednu flašu vode. U bure stiže vrela voda i na dnu bureta izlazi voda(zatvoren sistem kao kod vodenih hlađenja). Zatim isti slučaj je i sa flašom ista vrela voda ulazi u flašu i na dnu iste izlazi. Postavlja se jednostavno pitanje, da li će iz bureta ili flaše izaći hladnija voda? Odgovor je prost, naravno iz bureta, zbog svoje već postojeće količine vode koja je zapreminski veća od one u flaši. Znači što veći rezervoar, i što veći radijator, to će voda teže da se zagreva. Materijal od kojeg su najčešće izrađen jedan rezervoar jeste plastika, a u zadnje vreme i pleksiglas (providna plastika, koja asocira na staklo).
Creva
Kako bi voda cirkulisala kroz ceo zatvoren sistem neophodna su i creva. Postoje četiri tipa creva koja su najzastupljenija, a to su : PVC, silikonska, gumena i plastična creva. Trenutno najkvalitetniji proizvođač creva za vodene rashladne sisteme jeste Tygon, koji je nešto između plastičnih i PVC creva. Gumena creva se retko kad upotrebljavaju zbog svog malog veka trajanja, gde su kod nas najzastupljenija PVC creva. Prečnik creva trebalo bi da iznosi od 8 mm do 1 5mm sve preko toga nije potrebno, i sa povećanjem istog povlači se potreba za jačom pumpom,što dodatno, a samim tim i nepotrebno povećava troškove.
Tečnost
Veoma bitan faktor u jednom vodenom sistemu jeste tečnost koja se koristi. Njen zadatak je da što bolje odnese toplotu sa vodenog bloka, da spreči koroziju, a samim tim da komponente što duže ostavi u životu. Najčešća formula koja se koristi jeste antifriz u kombinaciji sa destilovanom vodom. Kako smo imali mogućnost da testiramo više tečnosti sa ponosom možemo da kažemo da je „Glacelf Supra“ trenutno najbolja tečnost koja se može naći kod nas
http://www.lubadmin.com/upload/produit/Fic.../lang_1/127.pdf . Razblaženo stanje u kome se nalazi tečnost je ste 90% destilovane vode i 10% pomenutog antifriza.
Konektori (Fitinzi)
Osnovna namena konektora jeste povezivanje creva sa ostalim komponetama vodenog hlađenja. Postoje nekoliko standardnih vrednosti prečnika istih i one su izražene po ISO standardu u inčima : 1/8", 1/4", 3/8", 1/2".
Veoma bitno
Pri sklapanju vodenog sistema treba obratiti pažnju na nekoliko veoma bitnih stavki. Pre svega pre kupovine komponenti treba obratiti pažnju na materijale, odnosno metale koji su korišćeni pri izradi pomenutih komponenti . Naime nije poželjno mešati komponente koje u svom sastavu imaju aluminijum i bakar, da ne bi došlo do elektrolize, odnosno do neželjene unutrašnje korozije. Stoga kad birate komponente gledajte da su od jednog materijala sačinjene. Konektori za radijator , blok ili rezervoar treba da sto bolje dihtuju tj. da ne bi došlo do curenja, pa se obično pre ušrafljivanja istih obavezno obmotaju sa teflon trakom, od kojih je najpoznatija ona koju proizvodi „SOMA“ firma. Zatim veoma je i to koliko su dugačka creva, tj. što su kraća creva to je protočnost bolja, a samim tim i efikasnije hlađenje. Pri izboru pumpe veoma je bitno da ista ne bude preterano slaba, stoga jača puma nikad nije na odmet. Radijatori što su veći voda se lakše hladi, a o veličini rezervoara već smo diskutovali.