Citiraj:
Account1:Admin1 ( administratorske ovlasti )
Passw: pass1
Workgroup: Office
Account2:Korisnik1 ( ograničene ovlasti )
Passw: BaKa1
Workgroup: Office
|
Greška u sintaksi ili u shvaćanju mrežnih grupa. Naime, one nemaju nikakve veze s accountima. Vezane su za mrežne postavke PC-ja i svi korisnici nekog računala su u grupi u kojoj je i računalo. Ispravniji oblik ovog gore bi bio:
PC1
Workgroup: Office
Account1:Admin1 ( administratorske ovlasti )
Passw: pass1
Account2:Korisnik1 ( ograničene ovlasti )
Passw: BaKa1
---------
Citiraj:
|
( E sada će se naći oni koji će reći a što ako hoću 5 računala da imaju pristup šeranom folderu ) pa onda morate otvoriti 5 identičnih accounta na PC-1 Čudno, ali je tako.
|
Mogu svi pristupati preko Guest accounta koji je zaštićen passwordom. Tko zna password - pristupa, tko ne zna -nema pristupa. No zapravo, mrežne grupe su pain in the ass za imalo veće mreže ukoliko postoji veća potreba šeranja. U tom slučaju je najbolje sve šerove držati na jednom stroju - "serveru" - svi korisnici kreiraju svoje usere na tom stroju i normalno pristupaju svaki svom šeru. No onda netko mora administrirati prava pristupa pojedinim šerovima, jer ne možeš svima dati admin prava na file serveru.
Edit: ima još jedna fora na XP-u: dodavanje znaka $ na kraju imena šera. Time se šer označi kako sistemski i autmatski se skriva. Znači, za nekakav nestandardni security dovoljno je šer imenovati npr PCE_rules$ i zašerati ga s everyone read. Onda javiš osobi koja treba pristupiti kako se zove šer: \\PC1\PCE_rules$ i to je to. Šer se nevidi na mreži, no ova metoda je prikladnija za brzo prebacivanje (ne)prikladnog sadržaja (nakon čega se šer ukine) nego za trajno dijeljenje podataka