[Pupo]

Autor zkljaja

Slažem se potpuno...

Zamisli evo, zaručnica i ja, oboje radimo dobar posao za današnje pojmove + najam. Dok nismo krenuli kao studenti zarađivati svoje novce (tad nismo bili zajedno) oboma su nam roditelji mogli priuštiti tek toliko da ne budemo na granici siromaštva. I sad, usprkos tim dobrim poslovima, da bi imali djecu i priuštili im više nego smo mi imali, do svoje 40-e i dalje živjeti na toj istoj granici jer sve ostalo je "high life" i ne preostaje ništa drugo nego biti u najmu.

Ja si ispunjavam san imati brz auto prije nego postanem otac (auto star 22 god, mehaniku radim sam ili s prijateljem, radim auto detailing uz posao da bi to financirao), ona "uživa" što svakih 2-3 mjeseca odemo par km iz Zagreba i to je to, nema viška za spremiti u kasicu.

U uskom krugu prijatelja i rodbine nam maltene nema nikoga u sličnoj situaciji, i bome žive puno, puno lagodnije. Noviji auti, putovanja, ne prevrče se svaka kuna 2 puta, nema straha hoće najmodavac opet dići stanarinu...

Vidiš, mene je ta stanarina ubijala, pa sam kupio stan. Ovako će stan biti kad tad moj, sa stanarinom nikada nebi bio moj. A razlika između stanarine i kredita? 100€
Tako da nikako nisam imao računicu biti podstanar.
Da se ne lažemo, nešto smo imali ušteđeno, nešto su starci chip inali, bake tetke su pomogle s aparatima. Uselili smo u stan s vikend stolom u kuhinji, al uselili smo.