IT kao takav se mijenja.
IT više nije kodiranje, tipkanje i pisanje mailova 100% vremena kao prije 15 godina.
IT je danas 50% planiranje, educiranje, client-oriented work (od sastanaka, prezentacija, grafova, financija, konzaltinga itd.), review-i, QA-evi i ostale sitnice, da bi se na kraju stvarno kodiralo 50% (ako i toliko, ovisno o poziciji).
Jebiga, ili se prilagodiš ili ispadneš iz kolotečine, na žalost.
Ali kažem, za sve ima mjesta u IT-u danas, čak i za IT nepismene, koliko je to široko otišlo. Desi se često da IT nepismeni budu odlični s klijentom, biznisom, vođenjem ljudi, ali se opet često desi da IT pismeni su na kraju kompletno nepismeni (što socijalno, što u govoru i pismu i na kraju krajeva, kada se sve karte otkriju i u radu).
Zato, često čujem, ja bi programirao, ja bi developao, kako početi, vidim tu ima love, vidim tu se može, SVAKA BUDALA MOŽE U IT itd.
Sve ovisi o tome što je motivacija? Ako je novac, prestani, okreni se, traži dalje.
Ako je nešto drugo, definitivno se može, ali treba volje, želje, SREĆE, rada, truda i najviše DATI VREMENA. Kada sve to imaš i kreneš, i kada se jednog dana zaposliš, treba čelične živce za sve što IT nosi, stres, rokovi, noćne radove, burnoutove, klijentove ispade, nemogućnost fixa nekih stvari, rokovi, seminari, rokovi, krive estimacije, nemogućnost isporuke zbog krive estimacije i na kraju, ne znam jesam li rekao, rokovi.
I naravno, jedan developer danas mora uz programski jezik za koji je zaposlen znati još i GIT, Docker, Apache, Cloud, još barem 2-3 jezika, SQL, Ansible, Jenkins, C8S i Terraform (karikirma malo, ali nisam daleko).
Eto, toliko...
PS. ja imam Bachelor degree iz nečega što je dijagonalno suprotno IT-u, lijen sam i tvrdoglav, bez političke afilijacije, bez bogatih roditelja i bez veza a eto, IT mi daje kruh na stol već 10 godina. Ako mogu ja, vjerujte mi, možete i vi.