Citiraj:
Autor nepalac
Zna se i sada, ljudi koji imaju zemlje dobro znaju šta saditi, kada i koliko, ne trebaju im nikakve blesave aplikacije, onaj tko ne zna bolje da se ni ne petlja u to.
I to je inače zahtjevan posao koji traži konstantnu brigu i znanje, nije to samo posadit i čekat.
A da ne pričam koliko mi se ljudi u okruženju žali na konstantne nametnike i bolesti koji im napadaju i to malo što su posadili iako sade godinama i već sve znaju.
Tako da jedno je pričat teoriju, a drugo je praksa.
A što se tiče držanja domaćih životinja radi prehranjivanja jedne obitelji, to je tek nonsens uopće spominjat.
Toga su se svi ostavili po selima, jer s time ili se baviš ozbiljno ili se uopće ne baviš.
|
Upoznat sam od malih nogu sa svime time. Iako sam gradsko dijete ipak sam djetinjstvo proveo na selu (nije baš bilo mogućnosti vrtića, pa je bilo baka servis).
Koliko smo trešanja/jabuka/šljiva/ i svega ostaloga po trnacima se najeli, pa onda ideš sa bakom i dedom u vrt a oni ti otrgnu krastavac/paradajz pa ga samo obrišeš o sebe i pojedeš.
jbte koji su to mirisi i okusi bili. Ima ih i danas kada kupiš ili dobiješ od nekog.
Mlijeko smo pili čim su podojili kravu, pa domaći sir, vrhnje, sirutka, kiselo mlijeko. Kakvi jogurti/kefiri/acidofili/kajtijaznamkajjoš.
pa kad si tukao vrhnje za domaći maslac.
Ili kruh i mast pa malo gore soli, crvene paprike.