Citiraj:
Autor syss
Mene je žena pogodila na rikverc u standing still poziciji na crvenom jer eto... zašto ne. Stali izmijenili podatke i kao joj dogovorit ćemo se jer je auto na firmu, možda bi ja platila ovako bez osiguranja, mora vidjet s mužem (križanje Heinzelove i Branimirove, skretanje udesno smjer prema jugu sa Branimirove)
|
Zanimljivo, a meni se trudnica zabila nedaleko od tvoje adrese udesa, kod Kauflanda. Pocela plakati, da ce je muz zadaviti, da ce mi refundirati kako god zna, samo da ne bude kriva, bilo mi je zao, nisam nista trazio, jer ona je imala 3x vecu stetu od mene. Zovem poznanika u svome osiguranju, veli, kako hoces, nisi imao stetu do sada (nikad sudara) a imas i zastitu ako nekog udaris, za sto nisam uopce ni znao da imam. Nista posebno u prici, dok nismo se nasli u stanici za procjenu stete, poznanik nije taj dan radio, vec neki od njegovih kolega.
Kad je sluzbeni koji nas je preuzeo cuo da mi se ona zahvaljuje sto sam prihvatio krivicu, sav se izoblicio. Zove me na stranu, u hodnik, da ona ne cuje.
Pa veli - pa jeste li Vi normalni covjece? Pa kakvo pomaganje, pa tko je meni ikad pomogao, ne budite nerazumni. Kad se vratimo, recite da ste se predomislili, samo mene slusajte, idemo to iskoristiti, iskoristite priliku!
Kad je shvatio da necu mijenjati odluku, sav se uzbudio, popio vode, pa nesto sebi gundjao u bradu, pa kao da je lopta od flipera, malo do kolege, malo do kolegice, kad se primirio, konacno smo sve sredili. Takve oci nisam vidio ni kod najpohlepnijeg mesetara.
U njegovom vokabularu, ne postoji pomoci drugome
...