Citiraj:
Autor Trekkie4
Bilo je tu svega i svačega, od međusobnog zivkanja na (kućni) telefoni  |
Sjećam se iz polovice 90ih kad sam bil sa starim negdje vani u gradu, pa smo zvali s govornice(!) mog susjeda da mi kaže šifre za Doom (naravno iddqd, idkfa), jer smo išli kod nekog frenda od starog koji je imao PC.
Tad sam imao i brutalnu memoriju, mogao sam pročitat na kiosku u časopisu "šifre" za neke PS1 igre (znači ne pojmovi nego x, krug, lijevo desno, r1, l2, itd. i to zapamtit za doma, danas nema šanse da bi to popamtio.
U helplineu se često G. Fandango spominjao,
no daleko najviše pitanja iz broja u broj je bilo za Broken Sword 1 i 2,
a
najperverznija takva avantura je bez diskusije Discworld, njezine zagonetke nisu imale nikakve veze jedna s drugom.
To sam pokušavao na playstationu igrat al je bilo jako frustrirajuće iskustvo, između ostalog zbog bugovitog sustava
sejvanja, koji se svako malo rušio a morao si čekat par minuta, a mislim da je čak zauzimao većinu mem. kartice, par igara je imalo tu suludu karakteristiku (npr. i Populous i Civilization 2)