Onaj proljetni me isprepadao na mrtvo jer nikad prije nesto takvo nisam prozivio, nit sam se znao ponasat u takvoj situaciji. Ovaj od 6,2 kad je ruknuo sam bio priseban i skuliran, smirivao druge oko sebe i pazio da slucajno ne izadju van jer su krenuli bjezat.
Inace, bolio bi me dzon, ali sad kad je klinac tu onda je drukcije razmisljanje i najveci strah je njegova sigurnost.
Najgore od svega je dal i kad ce doc iduci i koje ce jacine bit. Ta neizvjesnost ubija.
Al ajd. Igra s klincem je jako dobra terapija pa se da izdrzat i na taj nacin sto manje razmisljat o tom sranjetu.
U starijoj sam kuci, 80ih gradjena, za sad sve super izdrzala bez ostecenja. Neka samo tako ostane.
Na koncu, najbitnije je da su glave citave. Materijalno se nadoknadi kad ste svi zivi i zdravi.