Moj prvi auto tamo prije nekih 8 godina mi je bio Citroen C3, 1.4hdi.
Obožavao sam taj auto, imao je full opremu, Exclusive model, alu felge, tempomat, šiber, ergo sjedala, automatska klima itd. Za 2005. godište, top mali auto. Ali...
Vozio sam ga nekih 2.5 godine, ako nisam promijenio 10 žarulja u tom periodu, nisam ništa. Lager na prednjim kotačima, jedno 3-4 puta (po 500kn).
Ostalo, pali i vozi, ja sam ga kupio od starijih ljudi, imao je 40 000km, gotovo nov iznutra. Žena ga je obožavala, ali ja sam s njim natukao dobrih 100 000km u 2.5 godine.
I onda kada sam ga prodavao, došao lik s ženom koji radi u Citroenu, i kaže da će mi pokazati 2-3 stvari odmah koje ne rade na tom modelu. I ja sam ostao šokiran, koji k.. ne radi?
Kaže on meni, automatska klima ne radi 100%... Ja kažem, radi. On kaže, taj model, Exclusive, 2005. nikome ne radi automatska klima. Ja kažem, moja radi.
I tako on nešto isprobavao, i kaže, ne mogu naći ni jednu stvar koja ne radi.
Odemo mi u stan, da napravimo ugovor, i pita on mene.. Zašto ga daješ za tako malo love?
A ja mislio da ga cijenim previše.