Čovjek ne može napredovati u atmosferi u kojoj je zatrpan poslom 99,99% vremena. A dugoročan prekovremeni rad ne samo da uništava kvalitetu života nego preko akumuliranog umora vodi ka burnoutu koje je oprečno dijagonalan profesionalnom napretku. Dodatno, natrpanost zaduženjima razvija mentalitet minimalne investicije vremena i truda u rješavanje problema što sprečava sagledavanje situacije iz malo šireg kuta i iskorištavanje prilike da se nešto dokumentira ili automatizira.