U prijevodu - za ozbiljan HW RAID trebaš i ozbiljan kontroler, dakle ne neki bez WB cachea i BBU unita (write back cachea za povećanje write perfomansi i Battery Backup Unita za osiguranje kad iznenada nestane struje).
Za kućnu uporabu - software RAID je skroz OK, posebno ako se bazira na Linuxovom md driveru. Za ozbiljniji zfs raid treba poraditi na setupu i imati brz slog (Separate Intent LOG) device za ZIL (ZFS Intent Log) kako bi perfomanse zapisivanja bile dobre. Obično se uzima SSD disk sa niskom latencijom kao SLOG device, dok se za storage uzimaju mehanički diskovi velikog kapaciteta, naravno, jer je cijena po GB puno povoljnija.
Ali, ovo daleko nadilazi temu kućnih NAS-ova. Recimo, radio sam kod kolege na nekom kućnom NAS-u (mislim da je bio Zyxel - imam i sam jednog, ali moj ima samo 1 bay, njegova je imao 2) - mijenjao je diskove, a bila mu tlaka prebacivati podatke preko mreže negdje, pa ih vraćati nazad na NAS kad stavi nove diskove. Napravio sam mu shutdown NAS-a, izvukao diskove, ubacio nove, jedan od ovih izvučenih (bili su u RAID-1 polju), skonfigurirao preko mdadm toola kao RAID disk, mountao i pustio ga neka kopira na NAS (za potrebu sam ponio svoj linux laptop i, ustvari, zakačio disk preko USB-a na njega i napravio sve ovo).
Bilo gotovo dok smo popili par pivi
Kasnije mi je palo napamet da sam možda mogao napraviti force mount ext4 particije, umjesto koristiti mdadm, ali uštedilo bi svega nekoliko sekundi, pa nije bitno.
Kućni NAS sa RAID-1 (uobičajena 2 disk konfiguracija) je dosta siguran - ako jedan disk krepa, isčupa se i stavi drugi (istog kapaciteta, po mogućnosti) - NAS bi trebao napraviti sinhronizaciju automatski. Ako je stripe (RAID-0) konfiguracija - onda ne da nema redundancije, nego ako jedan disk prdne u rosu - bye, bye podaci. Ostale konfiguracije su već u domeni malo ozbiljnijih uređaja.