Ljudi sami smo si krivi sto nam je lose. Puno radimo za male novce, i svi kukaju po garderobama i govore da nesto trena poduzeti a nitko da mrdne malim prstom.
I onda kad nam se ukaze sansa odemo van i vicemo kak je vani bolje, je bolje im je, rade koliko i mi za vise novaca, ali im to garantirani nije palo s neba.
I sad se nadje jedan pametan pa me poklopi sa ne znam koliko tisuca na burzi, i da nije vrijeme za strajkanje i revolucoje.
A ja mogu iz svog iskustva reci da to sto je na burzi 80% njih ni ne vredi nista.
S te birze je kod mene u firmu doslo u zadnjih godinu dana bar 20 ljudi, i svi su otisli u roku mjesec dana.
Imam hrpu prijatelja u jednoj vecoj pekari u zagrebu, place su im dobre, pomoci radnk u jutarnjoj smjeni ima izmedju 4 000 i 4500 kuna neto plus prevoz.
I svejedno imaju takav moving ljudi da nije za vjerovati. A zasto? Jer od 8 sati radis 7 i pol, ima pauzu i ostatak vremena radis, nema sjedenja i pusenja, cikerica i kava.
A kod ns jos uvijek dobrim dijelom vlada mentalitet stare juge.
Kad mi pocnu pvi od 5 banki u firmi srati kak su oni tu firmu izgradili i daoni sad trebaju odmarati dok mladi rade, zeludac mi se okrene.
Svi bi se jebali a da im ne udje, oni ni puno para ali da od 8 sati radi 5-6, to nejde vise. A to sto nas poslodavci kapitalisti gaze je nasa krivica.