Još jedan od mojih glavnih protuargumenata smislenosti page file-a je da zamislimo situaciju u kojoj ja teoretski iskoristim svih 32gb memorije i windows počen pisati ko mutav po hardu (page file-u) u nedostatku fizičke memorije. U tom slučaju je ionako komp spreman za reset jer ja u zadnjih 20 godina od kad radim na PC-u ne znam situaciju u kojoj se komp "oporavio" od nedostatka fizičke memorije u razumnom vremenu (5 do 10 minuta). Kad potrošiš svu fizičku memoriju komp postaje ionako kriminalno spor. Page file još funkcionira (i potreban je) kad imaš recimo 1 do 4 gb memorije ali za više od 12gb (u današnjim uvjetima) postaje totalno neefikasan jer ako imate recimo 12gb i još recimo 2gb "viška" podataka tih 2gb će vam uništiti rad jer ih windows konstantno baca amo tamo po hardu, premješta podatke po memorijskim lokacijama, "razmišlja" o tome što je potrebno što nije itd. U tom slučaju tipka reset na kučistu postaje tvoj najbolji prijatelj.
Inženjer sam po struci i inače imam pik na šlampava inženjerska rješenja a page file je ne šlampavo nego kriminalno loše rješenje koje još nisu rješili ni u windowsima 8 a mislim da će i u 10-tki ostati. Pa da imam 128 giga memorije, windows bi trošio procesorsko vrijeme na prebacivanje i "uređivanje" page file-a. Tu zaista nema apsolutno nikakvih opravdanja jer postoje druga efikasnija rješenja. Npr. na linuxu sistem troši fizičku memoriju a kad zauzeće pređe određeni prag stvar se prebacuje na swap file.