Citiraj:
Autor Guls
..A što se lovaca tiče, tu ne bi rađe komentirao jer se nećemo složiti  .. |
Znam da si bija komentira one čobane
Nisu svi isti, ja doduše imam položen lovački od 17.-te, ali samo da naslijedim svu skalameriju kad stari pandrkne (par sačmarica, karabin, 357 mag. revolver za "samilosni hitac"..).
Opalija sam u životu možda 20tak puta (iz puške
)
Najveća prednost tih lovaca je šta su 90-tih, bili dobro naoružani i kad se početkom rata kalaš tražija svićom, njihovi karabini i sačmarice su barem donekle davali psihološku prednost golorukom narodu (sve koje znam bili su dragovoljci i imali po par cijevi koje su davali suborcima).
Ali da budem OT imamo i mi kućnog ljubimca (lovački pas naravno), ali ga ne smim puno timarit ili ne daj bože hranit - zna se tko mu je gazda i pes nema šta gubit koncentraciju u lovu ako se nađem blizu njega
Ali to je praktički strahovlada u odgoju lovačkog psa (bar u mog starog): ne jede dok mu gazda ne da znak, ne ulazi u prikolicu dok gazda ne odobri, miruje dok ga se veže i odvezuje, ulazi u potok/kaljužu na znak, ne smi daleko da ne preplaši divljač, nema straha od zvuka pucanja, nesmi jako stisnit ubijenu sitnu divljač koju nosi, boji se izać sam na asfaltiranu cestu (radi automobila) - toliko muke, truda i živaca triba da se lovački pes dovede ovako u red (nije ni čudo da im je cijena onolika ako imaju uredne papire, utakmice ocjenjivanja...)