Šta da ti kažem na to? Ja ne prelazim sa djecom na crveno, protiv sam da budu vani po noći, protiv sam sjedenja cijelo vrijeme pred kompom i protiv hrpe ostalog što možeš, ali i ne moraš nabrajati.
Sranja se dešavaju svaki dan i svaki potez je rizik. Bilo u prometu, bilo u kupatilu. Treba smanjiti mogućnost sranja, koliko god je moguće.
Kolega i poznanik su poginuli, prije koju godinu, jer su prozujali preko malo prometne ulice. Baš u tom trenutku je naišao auto i nastao je kaos. Ja sam naišao par minuta poslije i nikad ne ću zaboraviti taj prizor. Možda bi poginuli drukčije, možda ne bi, ali sigurno ne bi tada i tamo, da su stali na stop.
Nedavno poginula cura, ulica dalje, jer nije bila vezana. Vozač je bio manje pijan od nje, ali je svejedno sletio s ceste u polje i prevrnuo auto par puta. Njemu ništa (bio vezan), a ona mrtva. Jedan klik bi spasio studenticu.
Kolega prije 2 mejseca prebrzo ušao u zavoj i razbio pol auta. Žena i djete bili vezani (dijete u sjedalici) i nije im bilo ništa.
Mogu tako nabrajati do sutra. Sve su to situacije koje su neki sudionici sami izazvali. Komšinicu je nedavno pregazio njen prijatelj. Ona je pretpostavila da će stati, a on je nije vidio. To je situacija kad jednostavno nemaš sreće, a gore navedene su uzrokovane divljanjem i ljudskom glupošću.
Da se razumijemo, ja isto radim gluposti, ali ne ugrožavam tuđi život. Barem što manje moguće
.