Iskreno nije mi se baš žurilo nešto napisati, pogotovo kaj me nakon udesa počeo proganjati neki bolesnik/stalker (kao kupac za auto, moš mislit)... Ukratko suvozač i ja smo OK, s tim da je suvozača malo opržio airbag po ruci i zasuo ga staklom, dok sam ja prošao bez ogrebotine. Auto je fascinantno čvrst, svaka mu čast. Impresivno da ste auto prepoznali po paknama i sličnim detaljima, imate oko za detalje kaj je je.
Šteta je velika i realno se još ne zna puno stanje dok ga se ne digne na dizalicu. Ja se nadam da je ostao ravan. Ako jest ravan bude išel dugoročni resto projekt (kak bu love jer se bojim da osiguranje nebu cijenilo to kaj smo vjerne mušterije kao obitelj zadnjih 1000 god i do sad nikad niš). Najveći problem je kaj reći klincima jer vole tu beštiju kolko i ja - a znam kaj će prvo pitat čim dođu u Zgb.
I kak je rekla žena kad je došla (otišla je tankat Eveka) nazad: "Odem na pet minuta i već napraviš sranje"
