alkar vision usridu, štoviše to je opomena
valjalo je della kupit jel
@toorop... ma kaki to su esencijalne ikonice tipa folderi A i B
edit... nego priča sa ovim usb svičerom desno od spikera:
dođem u bauhaus i uhvatim prvu limenku crnog spreja na koju naletim kadli ono 70ak kn... whooaaaaaaaaa stani malo ne dam 70kn za sprej za to malo govno ni u ludilu, idem dalje kadli ono sve skuplje da bi došli tamo negdje do 150kn.
ma bjež sotime odmene i nalazim na dnu police duplo manje sprejeve (što je debeli overkill za ovo malo) za 20ak kn i zemem mat crni sprej.
dođem doma i stavim novine preko stola vani na dvorištu i nemam na kaj staviti kutijicu i nađem kutiju neke žarulje u podrumu i smjestim je malo povišeno da mogu odozdo uhvatiti rubove. tako ja sprejam sve fino i po ps-u da se ne razlije boja i to sve zgleda mrak.
zove žena i ja šetam po dvorištu i brbljam tako to i da bacim još jednom pogled na odličan posao i uputim se ka kući... nisam dva koraka napravio i zvekne vjetar i baci mi kuticiju na novine naravno ovom top površinom face down! MA KAK TI JE TO USPJELO sa visine 5cm?!?!?
dobro dignem kutijicu i naravno zakeljila se za novine i ima sada fleke po sebi, a sam materijal je lagano hrapav i da to idem šmirglat bi bilo totalno bezveze i kužilo bi se da je nešto rađeno.
ajde samo preko toga još koji premaz i kreće ka boljemu da bi nakon jedno 2-3. stvar bila ko nova, još sam ja prstima intervenirao u međuvremenu i napravio još veći kaos.
reko super i zove me obližnja birtija da printer ne radi i odo ja fušat, bacim još jednu ruku tek tako jer mogu i odem... odradim fuš zove čovjek za procesor i trči doma, tu nastane neko sr*nje sa garancijom, treba kopirati i šta ti ja znam i dobro to sve riješim i napokon sjednem od jutra u stolac ono već skoro 22h.
tako ja sjedim i gledam po svom novom kompu, klokam, testiram i bla... odjednom odvuče mi pažnju neki zvuk izvana koji je konstantan već neko vrijeme, otvorim prozor a ono kišetina mrtva, a kutija vani sa zadnjim slojem na sebi i zaboravio skroz.
MA KREPAJ!!!
ostavim do jutra danas, ujutro opet je vjetar sprašio sa te kutije žarulje iopet pala na rub i naravno shebao se rub.
dobro.
poslije posla ja idem te točkice kiše prešpricati i sve 5, pošpricam od naprijed i krene neka kristalizacija ko snijeg preko pola fronte i ono na očigled se širi... pa koja ti je božja mater sada i to ne staje ono širi se KO KONDOR BRE!
uto će uletiti moja židovska odluka malog spreja i nestaje spreja i to se proširilo i sada je ružno i to je moja tužna priča od danas.
ali nije tu kraj, sredit ću ga ja makar mi to bilo zadnje!