neću nikad zaboraviti kod te lojzekove hiže kad sam bio tamo par dana i znam ono digo se nekim čudom u ranu zoru, još ni vrijeme doručka bilo i naravno odmah iz sobe u restoran na jednu ljutu da se dobijem
kad ono kroz prozor žena fura pune dve košare iz vrta ono salate, luka, cikle, krumpača, gljiva iz šume... reko ovo će biti epic.
još je tada bio stol i dve klupice preko ceste kod ulaza u onoj šumi i zamolili tamo konobara da nam tamo dofura klopu i cugu, a ono sunčan dan bio... samo rokaj