tipkat ću ovo 45 min sa jednom rukom, ali moram se priviknuti i ruka me ubija od bolova pa da skrenem misli.
u 10 kod tunela se našli mirta, lovro u ženskim nadhlačama, ekstremni saša i ja. prekrasan sunčani dan. uspon je i dalje blatnjav, ali mic po mic u dobrom društvu i išlo je pomalo. saša je skoro nokautirao dedu koji nam je prigovarao što radimo na planinraskoj stazi, a malo kasnije i nekog tulipana koji se spuštao na specializedu skupom dolje. (zašto su uvijek likovi na specovima majmuni?
)
sreli smo beru i downhillere na leusteku. bero je došao prvi, ostali su kasnili i po više od minute
na lugarnici ne previše ljudi. puno bajkera. lovro je ispipao i izmazio brajsovog TRCa.
krećemo dolje po 18-20. a šta bi drugo. spust je bio ultreagenijalan, naganjali smo se fest. dolazimo do onog makadama na dvadesetki, stanemo, popričamo. krene saša, krenem ja. tek sam par puta zapedalirao, ali nabrao dosta brzine jer je strmo kad je nešto iznimno naglo i iznimno snažno isčupalo bicikl ispod mene. ubi me ako znam što se dogodilo, možda kamen, možda grana, možda je guma popustila. fakat bi volio saznati jer je na oko staza tamo lijepa i široka. fino sam skoturao i izudarao. ustajem se malo šokiran ali je sve ok, osim kaj ruka malo boli. biciklu ništa osim par crtica na volanu. no, prošla minuta dve, stisnuo je zglob jako i gurao sam bicikl do ceste. otišao na sveti duh, a rezultate prilažem:
KLIK
pukla kost, jedna od one dvije u podlaktici, unutarnja. skroz dole kod zgloba.
eto, živjeli dečki i samo na najjače
