ja ne samo da ne vidim nego ni ne čujem
tenk mi se ponekad zna prišuljati iz leđa i dok ga ja čujem već je gotovo... to da ga ne čujem ili slabije čujem je sasvim ok ako je prije toga u blizini tebe eksplodirala topovska ili slična granata, pa si onda neko vrijeme gluh i malo dezorijentiran, to je realno. ali mi je neshvatljivo kad se to dogodi iz čista mira..
o pješacima da i ne govorim... rijetko kad da čujem korake hodanja ili trčanja ( možda je to do zvučne?)
zato ja kad god ne mogu u nekog pucati, nije mi blizu ili slično, spotam..