Problem je u tome što ju ne odgajam samo ja, ipak provodim veći dio dana na poslu. Odgajaju ju mama i baka od cure, a one su sve nekako cici mici, malo podvikne na nju, al pes ne jebe živu silu. Dok kad mene vidi i kad ja zagrmim, bježi pod krevet od straha, zna da sa mnom nema zajebancije jer je već dobila novinama po riti kada je bila uporna u svoj sprelajavanju.
Pes je pametan i iskoristiti će koga može. Tu je bitno da ima samo jednog vlasnika od početka. Ali opet to sve ode vrit kada je pes takav kakav je. Vuk dlaku mijenja, ali ćud nikada.