Citiraj:
Autor krešo
A sta bi tek bilo da su onda nastavili s tim
|
Vrlo vjerojatno nista, ili barem jako malo.
Takav koncept je bio ispred svog vremena i unatoc tehnoloskoj nadmoci, tada nije mogao zazivjeti.
Da je Intel uspio progurati RDRAM (a razlog zbog kojeg nije je bilo drkanje Rambusa) koji je bio godinama tehnoloski nadmocniji od DDR-a, danas bi neke stvari izgledale bitno drugacije. RDRAM ima kud i kamo kompleksniji kontroler od onoga kakav je bio potreban za DDR i cinjenica je da u Intelu nisu bili dorasli takvom cemu, a inzinjerski je kud i kamo prakticniji i povoljniji od bilo kojeg DDR-a, tako da... Eh, ki bi da bi...
Na kraju krajeva, Sony je 2000. godine na konzoli od 300njak $ imao 3.2GBps memorijske propusnosti. Ako ti se ne gadi, to je ono doba kada je smrdljivi PC imao 32 bitni CPU (Coopermine, recimo) i PC133 SDRAM od tricavih gigabajt i kusur bandwidtha...
Citiraj:
a ne sa onim trulim NetBurstom 
|
NetBurst je bio hrabar. I neshvatjen. Mozda u nekom drugom paralelnom svemiru bi i bilo nekakvih odusevljenja, no ne i danas. No, zapitas se, ALU je radio na skoro 8GHz na najbrzim modelima, a ima jos par sitnica koje su zaista neobicne u toj arhitekturi. I opet, u drugacijem tajmingu, povoljnijoj litografiji i 10GHz NetBurst procesoru koji disipira manje od 100W, tko zna... (danas sam nesto intenzivno nostalgican)
Citiraj:
|
nisam spavao od stare godine
|
Zakaj pijes, kad ti skodi?
