Meni isto grafika nije najbitnija stvar, čak nije ni u vrhu bitnih. Puno mi je bitnija igrivost i raznolikost, mrzim monotoniju. Zadnji nfs sam igrao U2, a Crysis sam završio na svom prescottu 2,8 sa 1950 pro, sve na low
i moram priznat da sad vidim razliku.
Jedna od igara koja me naživcirala monotonijom je Hellgate London. Super priča, skillovi, role, itemi i grafika, ali nakon dužeg igranja postane jako monotono. Ponavljanje područja, tekstura, monstera i tako dalje.
Tako da nije ni super priča i igrivost garancija dugotrajnije zabave, igra treba bit cijepljena od monotonosti. Ne znam ni sam koliko sam puta prešao Diablo2, makar su bossovi isti, i krajnji leveli isti, ali uvijek drukčiji itemovi i donekle random leveli razbijaju monotoniju, a to se traži, barem što se mene tiče.
Kod pucačina mi je najbitnije da možeš bauljat okolo, barem malo, a ne da nemoš ni vrata otvorit jer moraš prolazit baš tuda i tuda, kao što je medal of honor bio u početku. Možda je i sad takav, ali davno sam odustao od te igre jer ne volim igre na tračnicama, pa sad ni ne pratim taj serijal.
Da zaključim, grafika mi je bitna, ali ne i najbitnija.