Osjeti se itekako ubrzanje kod raid-a, ja sam ga osjetio kad je krepao jedan od diskova i ostao mi samo raid 1 od raid 10 dok sam čekao disk da se popravi raid 0 dio priče. Uglavnom, podatke nisam izgubio (naravno), ali sam dobio standardnu brzinu jer više nije mogao dijelit podatke (2 naprama 1 disk, falio disk broj 4). Čitao je dosta brzo, ali je pisanje bilo ubitačno. Ali kad se vratio disk, nakon nekoliko sati se polje popravilo, s time da sam normalno koristio komp za vrijeme popravljanja polja.
Ja bi svima preporučio raid 10, a prelazak na njega nije kompliciran. Najjednostavniji način prebacivanja windoza na raid je da sistemsku particiju kloniraš na neki disk koji neće bit u raidu, zatim napraviš raid polje (pod uvjetom da imaš ili pata+sata diskove ili da imaš 2 kontrolera na ploči, tipa ICH10R + jmicron), zatim bootneš s tog diska koji neće bit u raidu i windoze si same instaliraju raid drivere, nakon toga kloniraš tu particiju na raid. Zadnji korak je vađenje trećeg diska (ako ti ne treba ili si ga posudio) i bootanje prolazi bez frke na raidu. To ti je posao koji je jedino vremenski zahtjevan, ako je velika particija.
Bitno je naglasit da su integrirani kontroleri zapravo softverska rješenja (čast iznimkama) i da polje održavaju zapravo windoze, pa dopuštaju prebacivanje diskova na drugu ploču bez da izgubiš podatke, dok kod diskretnih kontrolera (hardverski u pravilu), ako ti crkne kontroler, moraš nabaviti identični da bi pristupio polju, ali oni su u pravilu brži. Sve ima mane i prednosti
Ja osobno koristim raid 10, malo više novaca, ali podnosi i da 2 diska crknu, dok 0 pri crkavanju jednog od diskova, koliko god ih bilo, kaže pa-pa svim podatcima.