Osim ignoriranja tih nepismenih sranja, IMHO nema neke druge pomoći. Oni koji su kronično nepismeni se sad smiju i frendovima na MSN-u komentiraju kak se (po njima) kreteni na PC Ekspert forumu zamaraju s pismenošću. Oni su većina, a mi ostali smo manjina i to je to. Do sutra se može raspravljati o sve većoj nepismenosti forumaša, ali to njih tak i tak ne dira previše. Ne bude ih diralo ni za nekolko godina, kad se osvrnu na sve kaj su napisali i kad skuže kolko žalosno je sve to izgledalo - jednostavno budu sami sebi rekli da su bili mladi i ludi.
Na stranu kaj budu i za nekolko godina još uvijek pisali ko da su na Fejsbuk chatu i kaj ih ama baš nitko ne bude shvaćal ozbiljno, isto kak ih se sad ne shvaća i doživljava. Ako im odgovara sva ta nepismenost i ako im je tak lijepo skrivati se iza "pa to je samo forum" izgovora - nek im bude onda. Nek pišu hijeorglife i nek se izražavaju na razini petogodišnjeg djeteta, nek se uguše u svojoj nepismenosti i nek se sramote za svakom rječju koju ostave diljem neta i raznih foruma.
Generacija tolko u qrcu, da niti ne shvaćaju kolko jadno sve to kaj rade izgleda.
Citiraj:
Autor syss
kako objasniti nekome sa 500gb mp3ca da je gušt imati kutijicu ispred sebe dok slušaš omiljene zvukove, da je gušt čitati booklet koji dolazi s njim, da ima svoju draž držat ga na stalku i svaki put se dignut, uzet ga, otvorit kutiju i staviti u cd player, pa se vratiti na početak i uživati.
|
Još je dobro kad neko ima muziku na diskovima i raspoređenu, te katalogiziranu kak spada. Današnja generacija ne sluša albume kao cjeline, već ih zanimaju one-hit gluposti koje se tak jasno slušaju isključivo prek YouTube servisa. Playeri su im puni cajki i kojekakvih derivata. Došli smo do toga da se ljude ismijava kad kupe orginal film, seriju, album ili igru, jer ispadaš budala - kad sve to imaš na torrentima.
Makar sve više ljudi poseže za tim i jednostavno hiperkonzumira sve na kaj naleti. Istinabog za dan-dva ne znaju ni kaj su preslušali i pregledali, ali hej - oni su moderni ljudi koji žive u modernom društvu i znaju kak stvari stoje.
Ma tragikomedija na kaj to sve liči i kakve bajke ljudi sami sebi (a tek onda drugima) pričaju.