Ha, čuj, sad ti je to sve ono li la. Pozadinu imam dobru, bez obzira na SSS, imam reference i preporuke od renomiranih tvrtki. Znanje možda nije idealno za taj posao, no definitivno je i predobro za početak i hvatanje stvari.
Što se love tiče, postavit ću se jer mogu i jer se cijenim. Ako se neću cijeniti sam, neće me ni drugi. Opet mi ne pada na pamet biti na raspolaganju 24h dnevno svakog dana za par hiljada kuna plaće. Čovjek prije mene je radio za 15.000 - 20.000kn + auto srednje visoke klase na korištenje. Molim lijepo, ako je on mogao raditi pod takvim uvjetima, onda ja koji znam nešto manje od njega mogu tražiti duplo manju plaću za početak.
Dosta je zeznuta stvar kad dolaziš tražiti posao, poslodavac se uvjeri da ti to možeš i onda na kraju sam sebe ideš srozati s nekim mizernim ciframa. Onda gazda uvidi s kakvim karakterom ima posla i tako ti teče daljnji rad. Ako se postaviš na početku, veća su očekivanja od tebe, ali i daleko je veće poštovanje. To je ono što ljudi danas nemaju jer su prisiljeni biti robovi - princip ako nećeš ti, ima tko hoće. Ako mu veliš stari daj mi tek toliko par hiljada jer mi posao treba, on će te iskorištavati koliko god može jer si čovjek to sam dopušta. Ni ta plaća od 10.000kn, koliko god bila velika, definitivno to nije. Jer treba uzeti u obzir sve ono što ti žrtvuješ za tu plaću. Ti žrtvuješ dolazak na posao u rano jutro, rintanje po 12-13h dnevno jer posla ima kao dreka, bez obzira na radno vrijeme, dolaziš doma ispijen i umoran, a doma te čeka laptop i ostatak posla. Niti imaš vremena za ženu ni za dijete ni pokositi travu u dvorištu. Nemaš društveni život, nemaš ništa. Samo posao i krevet. Da ne govorim o vikendima kad se usred noći sa subote na nedelju npr ruši mail server i ti to moraš ići popraviti pošto si jedini čovjek u firmi koji to može. Nemaš pravog godišnjeg, nemaš pravog slobodnog vremena za sebe, nemaš vremena otići kod zubara jer ti se bitnije obaveze na poslu kose sa terminom. Vjerujte, sve to znam i sve sam probao kako to ide, nije lako nimalo. Ja sam se naviknuo tako živjeti i nije mi toliki problem, no da je lako, nije.
No opet, možda samo ja razmišljam na takav način, možda ipak tražim previše jer nikome danas nije lako i kad vidim što sve ljudi rade za 3000kn, dođe mi da plačem od muke. I bilo bi mi drago da već ako mene taj frajer otkanta jer tražim previše, onda neka bar zaposli nekakvu sirotinju kojemu svaka lipa nešto znači i koji će mu posao odraditi pošteno koliko je u mogućnosti. Nažalost svi smo različiti i svatko sam određuje svoj životni put.