Oba gledista su OK i nije u redu energicno nametati niti jedno, niti drugo misljenje. Fakat je da vecini ljudi nisu potrebni silni GHz i MHz u kucistu, ostace vecim delom vremena neiskorisceni potencijali "frizirane" zveri, ali... za nekoga ko je godinama u hardware-u nema lepseg osecaja nego da "ispod haube" svog mezimca ima nesto sto ga izdvaja od sluzbenika na salterima posta, polaznika skola racunara, a zasto ne i klinaca iz komsiluka
Moj je posao vezan za hardver i novosti u svetu istog i iako mi je racunar potreban vecinom za vezu sa svetom i informacije, vrlo retko igranje, ne mogu bez visoko kvalitetne O/C ploce, O/C-abilnog procesora, napajanja koje nece izdahnuti ako za potrebe testa ubodem novu nVidiu, HDD-a cije se ploce vrte na 10000rpm i ostalih ultra mega giga gadget-a koji okruzuju i cine moju "internet zver" i komad namestaja bez kojeg ne bih mogao da zivim. Slazem se da je razumno i zrelo (citaj-primereno budzetu) kupiti racunar koji ce zadovoljiti potrebe korisnika sa najmanje ulozenog novca, ali to ne vazi za populaciju kojoj su racunari hobi, ljubav, izvor zadovoljstva, nekima mozda i stvar prestiza,... Ja vise ne bih mogao da gledam u CRT, slusam fan napajanja od 10 EUR, slusam kliktanje starog Maxtora, kuckam po losoj tastaturi, koristim kuglicnog misa,... Onaj ko moze i zadovoljan je komforom u radu na takvoj makini - postujem. Sve u svemu, smatram da se ovde radi o filozofiji pristupa hardveraskoj "rupi bez dna"
, sto ce vecina forumasa razumeti...
Izvinjavam se zbog izletanja iz teme...
Poz
