Istina, da...
Uglavnom, prije jedno tri tjedna sam se javila na njihov oglas za prodavača IT opreme. Dva dana nakon toga me frajer zove da dođem na razgovor. Ja sva hepi, dođem tam, frajer me odveo u kafić blizu Linksa, dao mi neki upitnik sa standardnim pitanjima tipa koliku plaću očekujete, zašto ste vi prava osoba za ovaj posao, što bi učinila da... i sl.
Nakon toga mi je lijepo i detaljno objasnio o čemu se radi: radno mjesto, od čega bi se točno sastojao moj posao ukoliko ga dobijem, plaća, sve, sve. Nakon toga je rekao ako sam još zainteresirana da će mi dat neki kao test: napisano je par konfiguracija, u svakoj je nešto krivo ili nešto fali (npr. neodgovarajuća RAM memorija, krivi socket na matičnoj, fali napajanje ili grafa i tak...) Ja to lijepo riješim (zbog treme sam fulala dvije stvari, nisam skužila da u jednoj konfi fali grafa
), on veli: "ide to vama".
I on meni veli da su dobili puno prijava, da nemaju nikakvog testiranja kao ostale tvrtke, ali ako sam zainteresirana za posao, on će me zapisat pa će me zvati na probni rad: par dana po 4 sata. Naravno, taj probni rad se ne plaća. Naravno, pristala sam. Jer sam se nadala poslu. Jebiga...
I tak ja radila kod njih dva dana, jedan dan 4 sata, drugi dan 5 sati: slagala podloge za miševe na police, ljepila cijene, javljala se na telefon... I vele oni meni da sam se lijepo snašla, da su vidjeli dosta, da mogu doma, javit će mi se kao početkom sljedećeg tjedna (trebali su mi se javit početkom prošlog tjedna). Naravno, od njih ni traga ni glasa...
I neki dan naiđem na fhr-u na temu o linksu, otvorio neki frajer, njegov buraz je bio isto tak na tom probom radu, nisu mu se javili, bla, bla... Samo kaj je njegov buraz radio jedno 5 dana po 8 sati, znači puno radno vrijeme. Ja napišem svoje iskustvo i javi mi se frajer putem pm-a i veli da je njegov frend bio na razgvovoru, da su mu javili da je jedno mjesto popunjeno, ali da imaju još jedno slobodno i dal hoće doć na probni rok. Rekoh meni se nisu javili, otpisala sam ih već.
Eto... Dal sam se zajebala? Jesam, priznam to. Potrošila sam 100kn za autobusne karte do Zg-a u dva dana i još 50 kaj sam dala frendu za benzin kaj me vozio dvaput tamo. Sjebala sam se, da... Al kaj, nadala sam se poslu, jer mi zbilja trebaju pare. U par navrata sam bila kod njih u dućanu, uvijek svi pristojni, sve je okej bilo uvijek, nikakvih problema ili sranja. Razočarala sam se jednostavno, jer se nisam nadala takvoj neozbiljnosti i neodgovornosti s njihove strane.
