Sinoć se opet naporno radilo pa su se pogledala dva filma
The skeleton key (2005.) - ispodprosječan hororčić. Zanimljiva radnja kojoj nedostaje više likova i bolja karakterizacija istih kako bi stekao dozu nepredvidivosti. Ovako je sve to prilično slabo. 6/10
Session 9 (2001.) - u ovom se filmu vidi koliko veliku ulogu režiser ima u stvaranju filma. Vidio sam desetke, možda i stotinjak horrora/trilera koji su stravično pošli po zlu upravo zbog toga što režiser nije bio dorastao obrađivanju priče. U njihovu obranu ovakve je priče gotovo nemoguće pristojno obraditi u filmu. Pogodnije su za knjige. Upravo zato me se ovaj film jako dojmio. Majstorskim režiranjem stvorena je nelagodna atmosfera koja se provlači od prve do zadnje minute filma. Napeti odnosi među likovima, koji su u biti prijatelji, suptilno su objašnjeni i razrađeni te stoga djeluju prirodno i gledatelja još više unose u priču. Čak me ni "Ejč"(David Caruso) nije uspio naživcirati (u ovom filmu nema naočale pa su mu iritantne geste svedene na minimum)
Horroroljupci ne smiju propustiti ovaj film. Dajem mu ogromnu osmicu. 8/10