Prema tome dolazimo do zaključka da 99% korisnika želi reći računalu što žele, a ne i kako to žele. Znači, žele nešto drag and dropat negdje, pa da program napravi tu radnju.

Onda im ni to više nije dovoljno pa žele još opcija u programu, pa počnu pljuvati po programu jer eto, ne može postaviti određenu opcije jer ih nema.

Onda izađe nova verzija programa, ali nakon nekog vremena ni to nije dovoljno jer bi on još nekih sitnih opcija koje bi mu baš dobro došle, pa onda je opet taj program loš jer eto, nema ih.

I tako idemo dalje i dalje, dok program nema 10na99 kučica za kliknut, brojeva za napisati i postane nepregledno djubre. Onda većini od tih 99% korisnika taj program više ne valja jer je previše kompliciran, pa se opet vraćaju nekom konkurentskom jednostavnom programu i cijeli taj proces u većini slučajeva ide stalno u krug.

--

Za sve to vrijeme neobičan korisnik koji spada u 1% populacije je imao u konzoli naredbu koja može sve ovo napraviti, samo eto, mora definirati svoj request sa određenom preciznošću (odnosno kaj točno želi da mu taj command line program napravi). Zna sintaksu i kaj god hoće, to i dobije. Ali da, neobičan je korisnik totalno!