točno to, nikad više kao prodavač.
sjećam se kad sam došao na razgovor za posao. pita me dotična žena kaj znam o računalima, ja velim da znam ponešto, ona veli: kaj ne znaš, buš naučil. primljen si.
pogađate: nikad nismo imali nikakve edukacije, učenja, bilo kaj tome slično, nisu nam čak htjeli ni kupiti časopise za pišljivih 30kn (a dnevni promet je bio po 20 tisuća kn) iz kojih bi učili nešto o opremi, zabranili su nam da surfamo internetom, pa makar posjećivali pcekspert.com
i onda mi dođe tip i pita me nekaj o projektorima. ja ga blijedo gledam i ne znam kaj da velim jer ne znam i nisam imao gdje naučiti. sramota njega, a još veća sramota mene. jedan frend je radio ponudu za konfu i složio intel ploču i amd procesor, zato kaj nije znao, nije ga nitko učio niti su ovi iz "uprave" poduzeća učinili bilo što kako bi tom mladom i neiskusnom dečku pružili priliku da uz rad i nauči nešto kako bi sam taj rad bio i ugodniji i kvalitetniji. Ali su mu zato instant skinuli s plaće 1500kn i morao je čovjeku platit štetu.
nikakve beneficije na poslu nismo imali, svako malo su nam uzimali s plaće jer je redovito nešto nedostajalo (lopovi kradu dvd-e, usb-e i sl.), na kraju je ispalo da sam radio za 2000kn mjesečno + što sam trošio svoj benzin da idem na stalne razgovore u upravu + što sam sam sebe obrazovao....
nismo imali pravo na gablec
jer je stalno netko dolazio u dućan, a kupci su prioritet. naručim jelo, ono dođe, taman hoću jest i eto čopora djece sa sto pitanja, ostavim jelo i bacim se na posao, jelo se ohladi i moš ga u smeće bacit, smršavio sam brutalno kad sam tamo radio.
nismo smjeli ostajat prekovremeno da ne bi slučajno zaradili više kinte nego što smijemo, ali zato ne daj bog da ujutro zakasniš 5-10 minuta, premda imaš po sat vremena lufta dok otvoriš dućan. nisu uopće nagrađivali radnike, samo su ih kažnjavali. moral je svima bio na nuli, stalno smo se međusobno klali zato što nismo imali za što raditi, a opet bi bili još gladniji da nismo dobili ni tu mizeriju.
ljudi su mi dolazili u dućan, tražili me uslugu, pa im pomogneš bar piknut RAM nutra jer ne znaju sami, onda te gleda nabrijani šef, cinka te pa te firma napadne da im uzimaš profit (makar on bio samo 50kn) i onda ti to uzimaju s plaće.
ako ne obrišeš prašinu svaki dan, uzimaju stimulaciju s plaće (a to je po 200-300kn).
mene su optužili za švercanje robe zato što sam kupio jedan komp na "popust za djelatnike", bio je oko 3000kn i taj komp prodao svojoj curi za te novce (s popustom). a imao sam potpuno pravo to kupiti jer su nam rekli da imamo pravo godišnje kupiti do 20000kn robe po povlaštenim cijenama od 10% popusta. Nakon te afere su mi ukinuli taj popust jer kako sam se ja usudio jeftinije kupovati komp, kad već imam jedan sličan doma. ja kao djelatnik vemila ne smijem imati kupiti dva računala.
Bili smo prijavljeni na minimalac kako ne bi plaćali ne znam kakav porez, kad sam tražio kreditnu karticu, morao sam povlačit veze da mi poslodavac osobno ne sazna jer ne bi dobio odobrenje.
očekivali su od nas da varamo ljude samo zbog profita, da im lažemo da su neke stvari ispravne, mada nisu. imali smo razrađene fore zakaj čovjeku ne upalit laptop u dućanu, nego kad dođe doma, da skuži da ne valja. i zamislite kako je onda izaći iz tog dućana, šetati se gradom, a ekipa vas gleda i upire prstom "da, to je onaj mali kaj mi je uvalio ono sranje, lažljivo đubre i sl"
to vam je dragi moj sadašnjost naših dućana. s tim da su neki još i gori. al znam da su praktički SVI takvi jer se svode na zapošljavanje neiskusne i mlade radne snage kako bi se iz njih izvukao maksimum za male novce, te nakon par mjeseci zamijenio s drugim radnicima.
i neki put mi je tako krivo kad vidim da se neki kupac dere na jadnog dečka kaj radi na pultu, a u biti bi trebao otići kat više, u upravu i njima okretat sve po spisku. najradije uopće ne bi kupovao u tim dućanima, ali kad čovjek mora...