A, Jelcček, nisi ti izvan konteksta, nego si malo puka'.
Druga je stvar šta imaš povoda za to. Nedaj Bože vlaja za šefa. Ajme majko.
U to je li u Zagrebu lakše ili nije, ne bi ulazio. Da ti se možda pruža više mogućnosti, to vjerujem, ali da su plaće krasne u odnosu na ove ovdje, čisto sumnjam. Tako da tu držim tvoju stranu u potpunosti.
A to šta je Stalk reka', to stoji potpuno. Guštan gledat engleske utakmice. Ne moraš brinit oće li završit.
Nego, zajeba me s tim pozdravom. Meni stalno padaju nekakve pizdarije napamet, pa mi glava nikad nije bistra.
A evo, na šta se ovi svit svea. Do prije par godina (15-ak
), bijah balavac i sa Zagrepčancima sam imao vezu jedino na utakmici. Pošajbali bi se dobro i to je to. Mislija sam, svi kreteni, idioti. Triba ih ubit. Tako me učilo.
Onda sam, igrom slučaja na jednoj utakmici u Splitu upozna jednog. Jebiga, opalija on mene, pa ja njega. Pa kad su nas "plavi" smirili, pustili nas jer smo bili dica. A mi lipo na pivu.
Ožednili, jebiga.
On BBB, ja Torcida. Mislili i ja i on da smo popizdili. Onda je on zakasnija na vlak, a ja čeka do ujutro s njim. Više ga nisan nikad vidija. Sićan se toga, jer je mater ubila Boga u meni kad san doša' doma. Satrala me. Da di san bija cilu noć. A na pola lemanja, ja prizna', a ona meni da ne lažen, pa udri i dalje. Pripala se jebiga.
Da skratin. Ja se zaposlija, vrimena malo, za prijatelje pogotovo. Ali navečer, mali već odavno spava, žena "mirna"
ide leć, ja se spojin na AAO, upalin TS i spojim se na moj BO kanal.
A tamo ekipa s kojom mjesecima provodim noći na netu. 90% purgeri. Neki čistokrvni, neki ne. Ali svi odreda ludnica. Do jednog. Svaki sa svojim mušicama. Ja, oni, svi. I trpimo se, zajebavamo, igramo ka' mala dica. Beštimamo, jasno.
Prijatelji.